Dečji pulmolog: Normalno je da dete bude bolesno šest do osam puta godišnje

Istakla je da je ove godine polen ambrozije napravila "priličnu pometnju", posebno onima koji imaju ozbiljan alergijski rinitis i probleme vezane za sezionske alergije. Što se tiče dece, pošto krenu u školu, od treće nedelje septembra kreću učestalije virusne infekcije, praćene kašljem.

- Deca često kašlju, ono što se zna da dete ispod pete godine u proseku kašlje između 185 i 200 dana godišnje. Prosečno, zdravo dete, koje nema nikakvih drugih problema, apsolutno je normalno da bude bolesno šest do osam puta godišnje. Tu mislim na respiratorne infekcije gornjih i donjih puteva -  rekla je ona u Danu uživo.

Ističe i da trenutno nemamo svu popunjenost mesta u domovima zdravlja, ima dosta pregleda, ali, kako ocenjuje, vremenske prilike nam još idu na ruku, te je apelovala na roditelje da što više vremena sa decom provode na otvorenom, a ne u igraonicama koje su postale veoma popularne poslednjih godina.

Trenutno je, poručuje, sezona rino virusa, ima i bakterijskih infekcija i najviše su pogođena deca mlađa od pet godina.

Navodi i da je kašalj normalni odbrambeni mehanizam.

- Kašalj kod dece se potpuno razlikuje od odraslih… Zvuk kašlja zavisi od grkljana, ali generalno, ne treba se bojati kašlja, time dete štiti svoja pluća. Ono što mi ne volimo, to je što nekako trenutno u Srbiji niko ne sme da se nakašlje i što se strašno zloupotrebljavaju lekovi koji ne treba da imaju mesto u lečenju kašlja - kaže Milošević.

Dodaje da su u pitanju lekovi koji se koriste za lečenje astme, naročito alergijske, to su inhalacioni kortikosteroidi, "svi se trenutno u Srbiji inhaliraju, to su značajne zloupotrebe lekova za otvaranje disajnih puteva“.

Rekla je i da pedijatri često ukazuju na zloupotrebu antibakterijske terapije.

- Naročito kad govorimo o deci do pete godine, najčešča učestalost, više od 80 odsto, virusne su infekcije -  kaže, naglasivši da tu nema mesta antibioticima.

Navodi da dete koje kašlje i normalno sprovodi svoje svakodnevne aktivnosti, to nije za brigu.

- Čak ni visoka temperatura, razumete, zato što ako je neko dobio visoku temperaturu, daćemo, znači ono što dajemo za snižavanje temperature. Kada su potrebna neka ispitivanja - bar tri dana da ima povišenu temperaturu, preko 38,5, da uradite neki minimum ispitivanja, a ne odmah i istog trenutka, znači to je ono što je bitno. Treba da ispratimo. I drugo, ako se odlučimo za antibakterijsku terapiju, apsolutno ne dolazi u obzir da se menja nakon 24 ili 48 sati. Za sve treba vreme. Znači, uzrast, kako je dete, da li odbija da jede, znači šta se dešava, naravno, i ukoliko još ima neke pridružene simptome. Pridruženi simptomi, to je otežano disanje - upozorava.

Pojašnjava da otežano disanje treba razlikovati od toga da li dete teško diše, "vi ga čujete, što mi kažemo u žargonu, da zviždi, znači tu treba apsolutno da se jave svom pedijatru, ili dete ima samo taj sekret koji će uz neku fizičku aktivnost ili uz neku terapiju koja je potrebna, ali samo da se pomogne, da dete to iskašlje, njemu biti dovoljno“.

- A ne odmah da se koriste lekovi koji su odlični, ali za određene dijagnoze, a ne za kašljanje -  poručuje.

Na pitanje kako roditelji da reše problem toga da deca često ne umeju da izduvaju nos, ona kaže da je rešenje toaleta disajnih puteva, ali ni sa tim ne preterivati.

- Mi moramo decu da naučimo da duvaju nos. Jednostavno, to su bolesti odrastanja. Deca stvaraju istu količinu sekreta kao i odrasli, to je puno za njih. Naravno dete koje je prohodalo, njemu je mnogo lakše - ocenjuje i dodaje da je najbolja fizička aktivnost da pokrenu to izbacivanje sekreta.