Tri veštine koje su deca u Jugoslaviji znala, a današnja ne znaju

Jugoslavija je postojala od 1945. do 1991. godine, a svakodnevicu dece tog perioda oblikovali su specifični društveni, politički i ekonomski uslovi. Zajednica je imala snažnu ulogu, komšije su se dobro poznavale, pomagale jedna drugoj i zajedno učestvovale u životu naselja. Deca su najveći deo vremena provodila napolju, igrajući se u dvorištima, na ulicama i u prirodi. Imala su veliku slobodu da istražuju i provode sate u igri na otvorenom. Najpopularnije igre bile su fudbal, žmurke, ristanc i razne igre s loptom. Uz to, društvene igre i čitanje knjiga bile su redovna zabava, dok su bioskop i pozorište bili pristupačni i veoma posećeni, prenosi Nova.

U to vreme deca su se i drugačije pripremala za život. Smatralo se da pojedinci moraju ovladati veštinama koje bi bile korisne tokom celog života. Mnoge od tih veština danas su, nažalost, zaboravljene, jer su ih potisnuli tehnološki napredak i drugačiji način života.

Tri stvari koje su deca nekada znala, a današnja uglavnom ne znaju.

Praktične veštine

Deca u Jugoslaviji rano su učila da budu samostalna kroz razne praktične veštine: šivenje, pletenje, vez, kuvanje, rad u polju, popravke kućnih aparata i obavljanje kućnih poslova. Do odraslog doba već su imala širok spektar znanja koje im je omogućavalo da se brinu o sebi i svojoj porodici.

Komunikacija

Bez pametnih telefona i računara, deca su mnogo više vremena provodila u društvu drugih ljudi. Tako su učila kako da razgovaraju licem u lice sa svojim vršnjacima, ali i sa starijima i mlađima. Čak su i deca koja su bila povučenija obično razvijala sposobnost da priđu nekome i uspostave kontakt.

Popravke

Za razliku od današnjeg potrošačkog društva, gde se pokvarena stvar najčešće zameni novom, nekada se podrazumevalo da se sve što se ošteti, popravi. Deca su znala da zakrpe odeću, zalepe ili poprave igračke, poprave obuću, pa čak i nameštaj ili kućne aparate. Popravka je bila deo svakodnevnog života, a ne izuzetak.