Radnici Leonija i Jure OGORČENI: Da Nemci vide naš pogon, pobegli bi kroz ventilaciju

"Psihički teror!" Tako ukratko jedna radnica kompanije Leoni u Prokuplju za Dojče vele opisuje svakodnevicu na poslu. Mala plata, suluda norma, šikaniranje. Pristala je da govori, ali pod uslovom da joj se ne pominje ime.

- Oni šefovima valjda kažu da nam to rade. Em ne staješ ni minut sa radom, em ti je neprestano neko nad glavom. Non-stop dreka, haos - priča ona.

- Ljudi se ne bune jer su uglavnom u kreditima. Hteli, ne hteli, moraju na posao. Jer, u Prokuplju realno nemaš gde da radiš osim u Leoniju i još jednoj fabrici.

Kablovi koje ova žena i kolege prave na kraju završavaju i u skupocenim modelima BMW-a. Iz bavarskog automobilskog diva su potvrdili da otkupljuju kablove upravo iz Prokuplja.

Radnici ili sindikati zato mogu da se na uslove rada požale direktno u Nemačkoj.

Tu je od početka prošle godine na snazi zakon o lancima snabdevanja, koji obavezuje nemačke firme da preduzmu korake ukoliko njihovi dobavljači krše ljudska prava radnika ili žestoko narušavaju životnu sredinu, piše Dojče vele.

No, istraživanje DW pokazuje da žalbe nisu masovne. Nemački stručnjaci sa kojima je DW pričao u zakonu vide potencijal, ali kažu da mnogo zavisi od primene. Srpski sindikalci sa kojima su novinari pričali - a koji jesu slali primedbe direktno u Nemačku - nemaju utisak da se išta menja.

Ipak, nekoliko nemačkih kompanija u odgovorima za DW tvrdi da pomno prati šta se dešava u srpskim fabrikama.

U Leoniju, jednoj od najvećih firmi u Srbiji sa četiri pogona i preko 12 hiljada zaposlenih, demantuju sve optužbe radnika. Kažu da nikad nisu imali ni prekršajnu prijavu, da je prosečna plata veća od 60.000 dinara, a o optužbama za "psihički teror" navode:

- Svesni smo da je naš broj zaposlenih na nivou omanjeg srpskog grada, i da u takvoj sredini nije moguće učiniti sve zaposlene zadovoljnim, ali i činjenice da se, kao i u svakoj drugoj sredini te veličine, povremeno desi da od stotine rukovodećih pozicija, neodgovorni pojedinci prekrše interna pravila i uputstva.

Sve se to, kažu, strogo disciplinski kažnjava pa i otkazom.

Nemački BMW, jedan od kupaca Leonijevih kablova, navodi da je, posle novinarskog upita DW, ozbiljno shvatio optužbe koje iznose radnici. Od Leonija je zatraženo objašnjenje. Potvrđuju da idu i u posete pogonu u Srbiji, ali kažu da to nije imalo veze sa pritužbama.

Iz Leonija kažu da im nijedan partner - pa ni BMW - nikada do sada nije zamerao ništa.

Inače, nedavno je utanačeno da Leoni, izvorno i sam nemačka kompanija, pređe iz ruku austrijskog biznismena Štefana Pirera u ruke kineske kompanije Luksšer.

Mercedes kontroliše Juru

Teške su i optužbe radnika prema južnokorejskoj Juri, koja takođe proizvodi kablove za auto-industriju.

U prepisci Samostalnog sindikata metalaca Srbije sa Mercedesom i Audijem koja se vodila od juna do septembra ove godine, sindikalci pišu da se u Juri u Leskovcu sistematski krši pravo na sindikalno okupljanje, da su radnici iznureni i očajno plaćeni, da su izloženi opasnim hemikalijama, da je firma kršila pravo na štrajk tako što je upošljavala dodatne radnike da zamene štrajkače.

Prepisku u koju DW ima uvid potvrdila su oba nemačka automobilska giganta. U Audiju kažu da "proveravaju okolnosti“ u Juri, a u Mercedesu da su stvar shvatili ozbiljno i "primorali dostavljača da pruži objašnjenje“.

- Dodatno smo angažovali nezavisnu revizorsku kuću da sprovede međunarodno priznatu procenu održivosti. Postupak još nije završen - navodi Mercedes u odgovorima i dodaje da će, ako bude potrebe, preduzeti mere kako bi se dobavljač pridržavao standarda.

- Da sad Nemce pustimo da vide šta se radi, kako se radi kod nas u pogonu, verovatno bi ljudi pobegli kroz ventilaciju - kaže za DW Predrag Stojanović koji vodi sindikalnu organizaciju u pogonu Jure u Leskovcu.

Iz Jure su ignorisali novinarski upit o optužbama radnika i potezima nemačkih firmi.

Beogradska nevladina organizacije ASTRA je najpre 2022. godine, još pre stupanja na snagu zakona, a potom i ove godine Folksvagenu prijavila ropske uslove rada u Linglongu u Zrenjaninu. Onde su stranim radnicima oduzimani pasoši, a kineski investitor se ponaša kao da njemu taj komad Srbije pripada.

U šturom odgovoru Folksvagena za DW navodi se da ne ulaze u "pojedinačne potencijalne“ optužbe koje pogađaju njihove dobavljače. Tvrde, međutim, da na sve indicije reaguju ozbiljno i brzo, navodeći da je tako i u slučaju Linglonga. Ali, šta je konkretno urađeno – ne kažu.