Srbija POSLEDNJA po donaciji organa u Evropi: Lončar NE ZNA stav crkve, a ČEKA I VUČIĆA?

Istorija angažovanja Zlatibora Lončara kao ministra zdravlja je krajnje kontroverzna, ali i isključivo zavisna od gospodara naših života. Stvar je u tome da je Aleksandar Vučić, uz podršku ljudi bez stava maskiranih u političare, medije, analitičare i stručnjake, uspostavio sistem u kome on (prividno ili stvarno) o svemu odlučuje, bezgrešno. Pojam odgovornost postoji samo u kontekstu "preuzimam odgovornost", kada Vučić abolira sve šrafove u mehanizmu od bilo kakve pravne ili političke odgovornosti.Potpuno je suludo da Zlatibor Lončar kao ministar zdravlja ne zna kakav je zvanični stav Srpske pravoslavne crkve, a potom što se za donošenje takvih odluka i zakona uopšte čeka na takav jedan sastanak. To je nešto što treba da se uradi pre nego što se sa tim izađe u javnost, ne samo kada je u pitanju mišljenje Crkve, nego generalno svih onih čije mišljenje je društveno relevantno. Šta crkva ima sa doniranjem, tako možeš da pitaš i udruženje pecaroša šta oni misle ili karate klub. Osim toga, u autorskom tekstu objavljenom 2011. na zvaničnom sajtu SPC, episkop bački Irinej je izneo stav da je "transplantacija nekog organa sa jednog čoveka na drugog ne samo dozvoljena, nego i zaslužuje svaku pohvalu sa stanovišta hrišćanskog morala". Lončar ni to ne zna. Ili čeka Vučića. Pa, šta. Nije ga sramota.Poslednjih godina raste broj ljudi koji čekaju na nove organe i smanjuje se broj urađenih transplantacija. Poređenja radi, 2017. bile su 92 transplantacije bubrega, jetre i srca sa preminulih davalaca, dok su 2023. urađene 32. Oko 2.000 ljudi u Srbiji trenutno je na listi čekanja za transplantaciju bubrega, jetre, srca ili rožnjače, pokazuju podaci do kojih je došlo udruženje "Donorstvo je herojstvo". Pri tome, 40 dece je na programu dijalize. Po broju urađenih transplantacija, Srbija je faktički poslednja u Evropi, a među poslednjima smo i u čitavom svetu. Posle nas su jedino Nikaragva, Filipini i Vijetnam. Broj onih koji su preminuli čekajući transplantaciju u Srbiji nije poznat, jer zvanična evidencija ne postoji.Da li se Lončareva dilema oko transplantacije organa odnosi samo na deklarisane vernike krštene u SPC? Tačnije, da li se neće odnositi na građane Srbije koii pripadaju drugim verskim zajednicama ili su deklarisani ateisti ili nisu uopšte uvedeni u bilo kakvu versku zajednicu? Da li se to odnosi i na transfuzije krvi, jer je i krv organ? I kakav je to uopšte lekar koji od jedne verske zajednice traži mišljenje za jedan postupak koji treba da omogući spasavanje ljudskih života, a odavno se pokazao kao efikasan?Očito je dobio zadatak da natera ljude da budu donori. Možda kao za korona vakcine kada su davani vaučeri za kupovinu u tržnim centrima u vrednosti od 3.000 do 5.000 dinara. Možda nešto primamljivije, kao doživotne zalihe parizera. U međuvremenu, na izmene i dopune Zakona o presađivanju ljudskih organa, kojim bi se ubrzale i olakšale procedure čeka se duže od tri godine.