Brnabić se narugala stručnjacima: Ko se toga setio, tog za Nobela odmah

Ističući da analiza sadrži neistine, Brnabiće je kazala da se jedna od njih odnosi na slovačku kompaniju InoBat. Prema njenim rečima ova kompanija nije dobila, niti je aplicirala za subvencije, piše N1.

Predsednica Narodne skupštine se osvrnula i na deo analize koji se odnosi na prihod, a u kojem su autori izračunali da bi on iznosio 2,6 evra po glavi stanovnika. Umesto po glavi stanovnika ona je računala prihod po hektaru i došla do računice da bi on iznosio skoro 45.000 evra, što je, ističe, daleko više nego što donose ratarstvo ili voćarstvo.

- Hajd’ sad - Zašto bi neko od prihod od projekta koji zauzima 390 ha računa u odnosu na ukupni broj stanovnika u Srbiji. Pa ni za projekte koji zauzimaju 20.000 ha ili 60.000 ha se prihod ne deli po broju stanovnika da bi se videlo da li su isplativi, a ne za projekat koji zauzima 390 ha! Ako bismo, ipak, uzeli da prihod jeste 17,4 miliona evra godišnje za Srbiju, s obzirom na to da ukupni projekat zauzima teritoriju od 390 ha, to bi značio prihod od skoro 45.000 evra godišnje po hektaru. I više, jer je rudnik pod zemljom, pa poljoprivredna aktivnost može da se nastavi - napisala je Brnabić.

Dodala je da je u poljoprivredi za ratarske kulture godišnji prihod po hektaru u proseku oko 1.000-1.500 evra, a za voćarstvo u proseku oko 15.000 evra, maksimalno 20.000 evra.

- To je i svakako najjači utisak ‘analize’: računica prihoda po glavi stanovnika čitave Srbije od projekta koji zauzima površinu od 390 hektara. 0,03 odsto poljoprivrednog zemljišta naše zemlje. Ko se toga setio, tog za Nobela odmah! - dodala je ona.

Brnabić je na „X“ napisala da su analizu radili Z. Drakulić, B. Mijatović, D. Popović, D. Šoškić, ali i „nepotpisani“ Boža Đelić.