Zapadni Balkan u problemu: Ekonomski rast u porastu, ali ljudi odlaze

Ekonomski rast na Zapadnom Balkanu umereno će ubrzati tokom 2025, prvenstveno usled povećanja investicija i potrošnje podstaknute rastom kupovne moći, pokazuju projekcije Svetske banke, predstavljene u Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan.

Svetska banka predviđa da će ukupni ekonomski rast Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Srbije i Crne Gore dostići 3,7 odsto u 2025. godini, što predstavlja korekciju naviše od 0,2 procentna poena u odnosu na prolećno izdanje ovog izveštaja.

Oni očekuju i da će stopa rasta u 2024. iznositi 3,3 odsto, odnosno 0,1 procentni poen više nego što je prvobitno bilo procenjeno.

- Domaći činioci i dalje pogoduju umerenom ubrzanju rasta na Zapadnom Balkanu. Pored toga, na srednji rok, očekuje se da će postepeni oporavak ekonomske aktivnosti u Evropskoj uniji (EU) imati ključnu ulogu u podsticanju izvoza iz ovog regiona - rekla je Izolina Rosi, ekonomistkinja Svetske banke i glavna autorka izveštaja.

Uprkos pozitivnim izgledima, region je i dalje osetljiv na više rizika, dodala je ona.

Ti rizici uključuju usporeni globalni rast, ponovno povećanje inflacije, političku neizvesnost i ekstremne vremenske događaje.

Gledajući pojedinačno zemlje, Srbija sa Kosovom ima najviše projekcije rasta za ovu godinu i to 3,8 odsto. Međutim već za sledeću godinu, Srbiji je prognoziran najveći rast od 4,2 odsto.

Projekcija rasta BDP-a Srbije za ovu godinu povećana je za 0,3 procentna poena, a za sledeću godinu 0,4.

Sa jačanjem ekonomskog rasta, kako se ističe u izveštaju, životni standard na Zapadnom Balkanu nastavlja postepeno da se približava onome koji uživaju građani naprednijih ekonomija EU.

Međutim, da bi se očuvao zamajac rasta i ubrzao tempo konvergencije potrebne su strukturne reforme, uključujući i one navedene u Planu rasta Evropske unije.

- Ekonomska integracija ključni je pokretač rasta malih ekonomija kakve su one na Zapadnom Balkanu - rekla je direktorka Svetske banke za ovaj region Šaoćing Ju.

Ona je iznela i predloge šta bi trebalo unaprediti.

- Da bi pospešile taj rast, ove države bi trebalo da unaprede trgovinsku razmenu unutar regiona i sa EU, skrate vreme čekanja na graničnim prelazima i integrišu svoje platne sisteme. Pored toga, rešavanje demografskih i izazova tržišta rada zahteva jasnu usredsređenost na razvoj ljudskog kapitala. Unapređenje obrazovnih i zdravstvenih sistema je od presudnog značaja za prelazak sa srednjeg na viši nivo dohotka - zaključila je Ju.

Viši makroekonomista za Srbiju Ričard Rekord istakao je da je vidno poboljšanje potrošnje i ulaganja.

Prema njegovim rečima, dolazi do jačanja privrednog rasta zemalja, ali Crna Gora i Albanija su zabeležile slabljenje 2023. i 2024. godine.

Pozitivno je što se otvaraju nova radna mesta, istakao je Rekord.

- Vidi se snažniji rast i poboljšanje zapošljavanja, od 140.000 neto novih radnih mesta na Zapadnom Balkanu, Srbija je učestvovala sa 40.000 - naveo je on.

Takođe, kako je podsetio, inflacija se u svim zemljama Zapadnog Balkana vraća u prosečne evropske nivoe.

- Jaz između EU i Zapadnog Balkana se sužava, što se tiče inflacije - naglasio je Rekord.

On se osvrnuo i na investicioni kreditni rejting koji je Srbija dobila od agencije S&P.

Rekord smatra da je ovo prekretnica na putovanju Srbije u ekonomskoj smislu, ali da treba imati na umu da je to za sada samo jedna od tri agencije.

- To je kao da pređete u Premijer ligu u fudbalu, ali tu i konkurencija postaje ozbiljnija - ukazao je on.

Migracije veliki problem, ali i potencijal

Kako skoro četvrtina građana zemalja Zapadnog Balkana trenutno živi u inostranstvu, bolje upravljanje globalnom radnom snagom sa Zapadnog Balkana moglo bi da bude ključni pokretač ekonomskog razvoja u ovom regionu, smatraju u Svetskoj banci.

Iako emigracija može dovesti do izazova poput nedostatka radne snage, postoje i jasne mogućnosti da se migracije iskoriste za ostvarenje ekonomskih prednosti.

Kako se navodi u izveštaju, uz adekvatno upravljanje, migracije mogu smanjiti siromaštvo, podstaći izvoz i privući investicije, što u krajnjem ishodu dovodi do stvaranja radnih mesta i prenosa znanja.

Oni navode primer da, recimo, doznake mogu da poboljšaju finansijsku situaciju domaćinstava migranata.

Sa druge strane, povratak migranata koji su u inostranstvu stekli napredne veštine može dovesti do "priliva mozgova" u zemlje porekla, dok atraktivnost visokih zarada u stranim zemljama može motivisati one koji ostaju da steknu obrazovanje i unaprede svoje veštine.

Iz Svetske banke su ponudili i nekoliko saveta kako bi se migracije maksimalno iskoristile za unapređenje stanja.

To je, pre svega, razvoj programa obuke za sticanje veština i mobilnosti u partnerstvu sa odredišnim zemljama i proširivanje obima bilateralnih sporazuma o socijalnom osiguranju.

Zatim dalje unapređenje zaštite za migrante u toku ciklusa migracije kako bi se ublažili rizici sa kojima se mogu suočiti i motivisati njihov povratak.

Još jedna stvar jeste omogućavanje prenosa kapitala, stručnosti i najnaprednijih tehnologija posredstvom pripadnika dijaspore.

Neophodno je i korišćenje digitalnih alata i unapređenje prikupljanja podataka radi delotvornog upravljanja migracijama i usvajanja javnih politika.

Ekonomista Svetske banke Mauro Testaverde ukazao je da su migracije na Zapadnom Balkanu značajan faktor.

- Svaka četvrta osoba rođena na Zapadnom Balkanu odlazi u neku drugu zemlju, što nas stavlja među zemlje sa najvećim migracijama u svetu - ukazao je on.

Ljudi iz ovih zemalja najviše odlaze u Grčku, Italiju, Nemačku, Švajcarsku i Austriju, a Crna Gora ima najviše izbeglica, i to 66 odsto od ukupnog broja sa Zapadnog Balkana.

Kada je reč o sezonskoj migraciji, značajno više muškarci migriraju, a većina odlazećih su radno sposobni.

Razlozi odlaska su, pre svega, u standardu između Zapadnog Blakana i EU, naveo je Testaverde i dodao da zato ljudi žele tamo, jer je standard tri puta veći u EU, zbog kvaliteta života i cena.

Međutim, kako je dodao, postoje i drugi razlozi osim plata.

- Neki ljudi odlaze zbog spajanja porodica, a neki zbog kvaliteta javnih usluga kao što je, recimo, borba protiv korupcije - naglasio je on.

Migracije, kako je pojasnio, dovode do smanjenja stanovništva i nestašice radne snage, zbog čega i kod nas dolazi više ljudi iz drugih zemalja.

- Sve veći broj radnika iz drugih zemalja dolazi na Zapadni Balkan, a naročito iz južne Azije. Najviše radnika iz Indije dolazi kod nas -  naveo je Testaverde.