Svetska banka: Srbija značajno povećala javni dug

U izveštaju se predviđa umereno ubrzanje ekonomskog rata u regionu tokom naredne godine, zbog povećane potrošnje i investicija, kao i veće kupovne moći.

Procenjuje se da će kolektivni rast u Albaniji, Bosni i Hecegovini, Kosovu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji dostići 3,7 odsto u 2025. godini, što je 0,2 odsto više u odnosu na prognozu iz prolećnog izdanja izveštaja.

Na Zapadnom Balkanu je, u skladu sa međunarodnim trendovima, ove godine smanjena inflacija, ali sporijim tempom – potrošačke cene su pale sa 4,4 na početku godine na 3,2 odsto do jula.

Ubrzanje ekonomskog rasta

Srbija je po stopi inflacije, zabeleženoj do jula, bila iznad regionalnog proseka - 4,3 odsto, a u izveštaju se upozorava da bi nedavni vremenski uslovi mogli da dovedu do dodatnog pritiska kada je reč o cenama hrane do kraja 2024. godine.

Ekonomski rast u Srbiji je ubrzan u prvih šest meseci ove godine i očekuje se da dostigne projektovanih 3,8 odsto ove godine, ali bi mogao da bude revidiran zbog suše tokom leta navedeno je u izveštaju. Konstatovano je i da je javni dug Srbije u junu ove godine značajno porastao i da sada iznosi 52,6 odsto BDP-a. Inflacija, kako se projektuje, neće rasti.

Raste stopa zaposlenosti

Zabeležena su poboljšanja i na tržištu rada - u drugom kvartalu nezaposlenost je bila 8,2 odsto, dok je stopa zaposlenosti nastavila da raste. Plate su porasle 14,7 odsto nominalno, odnosno 9,2 odsto realno u prvoj polovini godine, u odnosu na isti period 2023. godine.

Inflacija je nastavila da postepeno opada u prvih šest meseci ove godine, ali je u julu ponovo porasla zbog većih cena hrane – što je urzokovano sušom. Očekuje se da inflacija nastavi postepeno da opada i da ostane u domenu ciljane inflacije Narodne banke Srbije (NBS).

Značajno porastao javni dug

Posle pada od 15 meseci, javni dug je značajno porastao u junu 2024. godine i dostigao 52,6 odsto BDP-a. Očekuje se da deficit poraste na 4,1 odsto BDP-a u ovoj godini. U prvih šest meseci ove godine deficit je više nego dvostruko veći u poređenju sa istim periodom 2023. godine.

Direktne strane investicije i dalje dobro stoje i nisu se mnogo promenile - u prvih šest meseci ove godine iznosile su oko dve milijarde evra. U izveštaju je istaknuto da je očekivani rast srpske ekonomije na srednji rok četiri odsto, ali da postoje rizici. Postoji opasnost da investicije izgube vrednost zbog pogoršanja uslova na tržitštu, usled uticaja klimatskih promena na poljoprivredu i infrastrukturu.

Pala i stopa siromaštva

Kako bi se sprečila previranja zbog poljoprivrede i industrije hrane koja od toga zavisi, Srbija bi trebalo da donese mere koje bi ublažile negativne efekte klimatskih šokova, kao i da promoviše učešće privatnog sektora u tim merama. Stopa siromaštva je pala na 6,9 odsto i očekuje se da polako nastavi da opada zahvaljujući ekonomskom rastu, piše u izveštaju.

Broj siromašnih je sve veći među penzionerima, dugoročno nezaposlenima i onima koji su potpuno van tržišta rada. Zbog toga, ciljana socijalna pomoć postaje ključna za smanjenje siromaštva.