Vučić obožava da ga zovu "vrhovni komandant", a da li je to zaista?

Prošle nedelje predsednik Vučić imao je pune ruke posla. Naime, u petak, 13. septembra oglasio se o situaciji na Kosovu i Metohiji, pune dve nedelje nakon što su pripadnici specijalne kosovske policije upali u zgrade Privremenih organa, i saopštio niz, kako upućeni kažu, besmislenih i neodrživih mera.

Dan kasnije, Vučić je obavestio građane da je potpisao saglasnost za obavljanje redovnog vojnog roka u trajanju od 75 dana.

- Želim da vas obavestim da sam kao vrhovni komandant i predsednik Republike Srbije potpisao saglasnost za obavljanje obaveznog vojnog roka u trajanju od 75 dana. Želim da verujem da će Vlada Srbije da usvoji tu odluku - rekao je on.

Svega par sati nakon toga, premijer Srbije Miloš Vučević izjavio je da će Vlada Srbije zasedati po ovom pitanju u petak, i usvojiti predlog. Tada je ponovo upotrebljen taj, sada već nadasve čuven i sporan izraz - vrhovni komandant.

- Pozvali smo predsednika države Aleksandra Vučića kao vrhovnog komandanta da prisustvuje, jer je tema iz njegove ustavne nadležnosti - rekao je Vučević na TV Pink.

Iako nije sporna činjenica da predsednik Republike ima nadležnosti koje se tiču mobilizacije i donošenja pravila u vezi Vojske Srbije, termin "vrhovni komandant", kako nekadašnji načelnik Uprave za odnose sa javnošću Vojske Srbije Petar Bošković kaže, ne postoji.

"Vrhovni komandant" kao termin iz doba Tita

Jednostavno rečeno, dodaje, reč je o floskuli koju je prvi put upotrebio potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin.

- U pitanju je jedan izraz iz Titovog vremena, to je jedan klasičan boljševički izraz ili julovski, kako god to nazvali, što je svojstveno Vulinu. Pored toga, on je naredio i da se slike Vučića stave u kasarne i počeo da ga naziva vrhovnim komandantom da bi se to umrežilo. Posle određenog vremena, i sam Vučić je sebe počeo da zove tako - rekao je Bošković za Nova.rs.

Dalje, dodaje da nigde u Ustavu Republike Srbije i zakonima nije propisano nazivati šefa država terminom "vrhovni komandant", kao i da vraćanje služenja vojnog roka na spada u Vučićeve nadležnosti.

- Njegova nadležnost za vraćanje vojnog roka je van zakonskih normi, jer samo u vanrednom i ratnom stanju po zakonu Aleksandar Vučić ima pravo za to. Dakle, u ovom konkretnom slučaju, odluka o vraćanju služenja vojnog roka pripada nadležnostima Skupštine Srbije - kazao je on.

Na pitanje zašto se insistira na tome da predsednika države drugi visoki funkcioneri oslovljavaju vrhovnim komandantom, Petar Bošković smatra da je reč o tome da je narodu, koji je "ovako sluđen spinovanjima u vezi Rio Tinta i Kosova", preostala još samo Vojska Srbije od institucija u koju ima poverenja.

"Vojsku koju će opremiti iduće godine neće imati ko da obuči"

- Vojska Srbije, iako narod i dalje ima poverenja u nju, zapravo je baš zahvaljujući "vrhovnom komandantu" bukvalno u rasulu. Ovo pričam iz razloga zato što je 12.000 ljudi napustilo instituciju u roku od pet godina, te je nepopunjenost očajna. Da nije takva, ne bi se uvodilo služenje vojnog roka. Tu vojsku koju će opremiti iduće godine neće imati ko da obuči - rekao je Bošković za Nova.rs.

Podsetimo, prema onome što je do sada poznato, obavezno služenje vojnog roka trajaće 75 dana, a trebalo bi da zaživi sredinom sledeće godine.

Prema mišljenju premijera Vučevića, to "ne remeti život, školovanje, studiranje, posao, mame i tate će biti suštinski zahvalni jer će vojska njihove sinove još bolje pripremiti za život, da dalje stasaju kao muškarci".

- To je izazovno da vojska pripremi obuku u tom kratkom roku jer je nekad bila puno duža. Pripremamo kasarne, uniforme, da to bude njima interesantno - naveo je Vučević.

Sa druge strane, kako kažu stručnjaci za Nova.rs, Vojska Srbije još uvek nije spremna za takav poduhvat, te odluka Aleksandra Vučića može prouzrokovati mnoge probleme.