Savetnici premijera Vučevića ili NE POSTOJE ili ih se STIDI

Baš ovaj slučaj poslužio je da se vlast upozori da promeni praksu skrivanja ko su savetnici premijera i predsednika od očiju javnosti. Situacija, međutim, ni danas nije ništa drugačija.

Forbes Srbija, pokušao je na dva načina da dođe do podatka ko su savetnici premijera za ekonomska pitanja. I upitom pres službi Vlade Srbije i pozivajući se na Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja.

Od pres službe nije stigao odgovor, a zahtev je upućen Generalnom sekretarijatu Vlade Srbije. Tražene su informacije o imenima i biografijama savetnika za ekonomska pitanja premijera Vučevića. Očekivano, zahtev je odbijen kao neosnovan.

- Spisak savetnika predsednika Vlade za ekonomsku ili bilo koju drugu oblast ne ispunjava zakonom propisane uslove da bi bila informacija od javnog značaja. Dostavljanje biografija bilo koje osobe koja nije u obavezi da javno objavi lične podatke u smislu propisa o sprečavanju korupcije predstavljalo bi povredu prava na privatnost i povredu prava na zaštitu podataka o ličnosti - kaže se u obrazloženju rešenja koje je Generalni sekretarijat dostavio Forbes Srbija.

Oni dalje kažu da savetnik predsednika Vlade nije javni funkcioner. On ne vrši bilo kakvu javnu funkciju i ne može uticati na rad organa javne vlasti.

- Zakonom o Vladi propisano je da predsednik Vlade i potpredsednici Vlade imaju kabinete, koji po njihovom nalogu vrše stručne i druge poslove za njihove potrebe. Isto tako, predsednik i potpredsednik Vlade mogu unutar kabineta imenovati savetnike. Savetnici predsednika su u tom smislu zaposleni u kabinetu sa pravima i obavezama iz radnog odnosa ili ugovora o delu. Prava i obaveze, odnosno poslovi koje oni vrše ni u kom slučaju ne predstavljaju vršenje javne funkcije ili vršenje drugih poslova koji se imaju tumačiti kao poslovi u vezi sa radom organa javne vlasti… - stoji u obrazloženju.

Povreda prava na privatnost

U pomenutom rešenju navodi se i da je Generalni sekretarijat "posebno uzeo u obzir odredbu člana 14. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja".

- Tim članom je propisano da organ vlasti može tražiocu ograničiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja ako bi time povredio pravo na privatnost, pravo na zaštitu podataka o ličnosti, pravo na ugled ili koje drugo pravo lica na koje se odnosi tražena informacija - kaže se u obrazloženju.

Dodati su i izuzeci od pravila. Drugim rečima, pravilo ne važi kada se radi o ličnosti, događaju ili pojavi od interesa za javnost, a naročito ako se radi o javnom funkcioneru. Isto važi i ako se radi o licu koje je svojim ponašanjem dalo povoda za traženje informacije.

- Zaposlena lica u kabinetu nisu dala pristanak. Oni nisu ličnosti od interesa za javnost, a nisu ni javni funkcioneri. Takođe, svojim ponašanjem nisu dali povod za traženje informacije, tako da nisu ispunjeni zakonski uslovi za postupanje po zahtevu - piše u rešenju Generalnog sekretarijata.

Da neki savetnici postoje, naslućuje se iz tvrdnje da nisu dali pristanak na objavljivanje informacije. A zašto je tajna ko su savetnici premijera ako su pravi ljudi na pravom mestu? I zašto se na savetnike ne primenjuje zakon kada je iz samog naziva funkcije jasno da mogu da utiču na javne politike, a na taj način i na živote svih građana ove zemlje. Da li je interes javnosti da zna ko može da utiče na javne politike? Da li imamo loš zakon?

Ponašanje države tragikomično

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, kaže za Forbes Srbija da rešenje Generalnog sekretarijata nije osnovano. On navodi da se to najbolje vidi iz samog obrazloženja zbog kojeg je zahtev odbijen.

- Ovo jesu informacije od javnog značaja. Savetnici možda ne donose direktno odluke, ali svakako utiču na sadržaj odluka koje se donose. S tim u vezi je bitno da savetnici budu podvrgnuti pravilima o sprečavanju sukoba interesa - kaže Nenadić.

Nenadić upozorava da je sporno i to što na ovakva rešenja nema prava žalbe. Jedini pravni lek je pokretanje spora pred Upravnim sudom, a takav proces može trajati godinama.

- I to je sporno i neefikasno regulisano. A posebno je tragikomično što se Srbija obavezala da će do kraja prošle godine ispuniti Preporuke iz 5 kruga evaluacije GRECO. Veliki deo tih preporuka odnosi se upravo na savetnike predsednika, premijera i članova Vlade Srbije. U jednoj od tih preporuka zahteva se da bude objavljeno ko su ti savetnici - pojašnjava Nenadić.

Izuzev ovih preporuka na koje se država obavezala, Vlada je pre dva meseca usvojila i Strategiju za borbu protiv korupcije, podseća Nenadić. U njoj piše da će se primeniti pravilo o obaveštavanju javnosti o tome ko su savetnici.

Sagovornik podseća da je Transparentnost Srbija godinama, pa i kada se desio incident s početka teksta, ukazivala na slabosti propisa koji ovo regulišu. Tvrde da bi se ovakve prevare dešavale ređe ili nikada da javnost zna i može da proveri ko savetuje predsednika i potpredsednike Vlade.

I ministarstva kriju identitet savetnika

Transparentnost Srbije objavila je aprila ove godine dokument Posebni savetnici kroz prizmu transparentnosti. Tu se nalaze rezultati istraživanja o posebnim savetnicima ministarstava. U ovom dokumentu ukazuje se na potrebu da Srbija ispuni preporuke GRECO.

Najveći broj ministarstava dostavio je tada Transparentnosti Srbija podatke imaju li angažovane savetnike. S druge strane, biografije savetnika dostavilo je samo Ministarstvo kulture.

Zato oni u predlozima rešenja napominju da je ovu oblast potrebno zakonski preurediti. Time bi se smanjila mogućnost sukoba interesa u slučaju savetnika nosilaca najviših javnih funkcija.

- Savetnici nisu javni funkcioneri, već ljudi koji često obavljaju i druge poslove. Tako da za njih ne mogu važiti iste zabrane i ograničenja kao za funkcionere. S druge strane, neophodno je uvesti pravila na osnovu kojih bi bili obavezni da obelodane da li po pitanju o kojem pružaju savete imaju i neki privatni interes. I treba obezbediti kontrolu poštovanja tih obaveza.

U zaključku se dalje navodi da je GRECO ukazao da je potrebno da se delokrug Zakona o sprečavanju korupcije proširi. On bi trebalo da obuhvata sva lica na najvišim izvršnim funkcijama, uključujući i posebne i vladine savetnike, smatraju u Transparentnosti. Oni navode i da bi Agencija za sprečavanje korupcije trebalo redovno da kontroliše izveštaje o imovini i prihodima funkcionera izvršne vlasti. Među njima i savetnika i šefova kabineta.