Osuđeni ste na kaznu zatvora, a želite posao u BIA - NIJE NEMOGUĆE

Na sajtu BIA u toku je konkurs za zapošljavanje. Ako ste "mlađi od 30 ili stariji od 30 godina" sa radnim iskustvom, imate određenu školu, pa čak i ako ste imali probleme sa zakonom, možete se prijaviti za posao jer u konkursu jasno piše da bezbednosna smetnja za rad u BIA postoji samo ako je "lice osuđivano na kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci". Narodski rečeno, ako ste osuđeni na zatvor do šest meseci - možete u BIA.

Međutim, u konkursu nije navedeno da li je reč o prekršajnim ili krivičnim delima, pa će budući osuđivani kandidati morati taj detalj da provere sami.

Bez obzira na te "sitnije prepreke" odmah da razjasnimo - ne nadajte se previše novom poslu jer pravnici kažu da je konkurs "neformalan" i zapravo više nalik "obaveštenju", piše N1.

- Zapravo, nije u pitanju formalni konkurs, nema roka za podnošenje prijava i odlučivanja po njima, nema obaveze da se učesnici obaveste o tome ko je primljen, nema prava na žalbu i slično. Ovakvim oglasom se zapošljavanje u BIA predstavlja kao dostupno javnosti, a da to suštinski nije. Nije izvesno da će bilo ko, ko se prijavi i biti primljen. A vrlo verovatno je da će posao u BIA dobiti oni kojima je ta mogućnost ponuđena nekim drugim putem - kaže advokat Rodoljub Šabić, prvi poverenik za informacije od javnog značaja.

Vrednosni postulati BIA: Odgovornost, moralni i lični integritet…

Ali, vratimo se uslovima konkursa i onome što je u istom privuklo pažnju javnosti.

Dok na zvaničnoj stranici "BIA - Postani pripadnik", između ostalog, piše i da budući pripadnici te službe treba da imaju "integritet, moralni i lični, koji ih čini dostojnim ovlašćenja koja su im poverena", kao i da imaju "pouzdanost, odgovornost i lojalnost", čini se da je većina ovih vrlina u drugom planu u aktuelnom konkursu.

Tome možda najbolje svedoči deo u kojem se navodi da bezbednosna smetnja za rad u BIA postoji ako je "lice osuđivano na kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci".

- Zakon o tajnosti podataka kaže da se sertifikat za pristup tajnim podacima može izdati osobi koja je neosuđivana na bezuslovnu kaznu zatvora za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, odnosno, za prekršaj predviđen ovim zakonom. Pa su oni, koji su u BIA određivali uslove konkursa, mogli bar sa tim zakonom da se usklade, s obzirom na to da će ljudi radeći u BIA imati pristup tajnim podacima - kaže Predrag Petrović, direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Na pitanje šta se iz konkursa može zaključiti, da li je struka ispred svega ostalog, Petrović kaže:
"U BIA se primaju, pre svega, ljudi lojalni sadašnjoj vlasti, ljudi koji će bespogovorno štiti režim".

On navodi i da u Srbiji postoji Akademija za nacionalnu bezbednost koja je osnovana za školovanje kadrova koji bi se bavili bezbednošću i po završetku radili u BIA i drugim obaveštajnim agencijama kao i da u ozbiljnim, demokratskim državama postoje strogi kriterijumi za rad u službama, a kandidati za posao moraju imati besprekorne biografije.

Šabić: Kadrovi se selektuju po političkim kriterijumima

Advokat Rodoljub Šabić kaže da je ovakav "konkurs" posledica poslednjih izmena Zakona o BIA, a koji je, kaže, svojevremeno kritikovao. Tim izmenama je, navodi, utvrđeno da "za popunjavanje radnih mesta u BIA nije obavezan konkurs".

- "Nije obavezan" je po svemu sudeći pretvoreno u pravilo da se zapošljava bez konkursa i to onda otvara pitanja kriterijuma. Ovom prilikom veliku pažnju u "konkursu" privukla je ta "kazna zatvora od šest meseci ili više" kao bezbednosna smetnja. Mnogi je doživljavaju kao nelogičnu u poređenju sa drugim navedenim bezbednosnim smetnjama jer, primera radi, neki prekršaji, pa čak i kazne u disciplinskom postupku predstavljaju bezbednosnu smetnju, dok sa druge strane krivična dela za koja su kandidati kažnjeni sa manje od šest meseci zatvora to nisu - objašnjava Šabić i upozorava:

- Suštinski, najinteresantnija bezbednosna smetnja je - "ako neko lice koje svojim navikama, ponašanjem i sklonostima ukazuje da neće biti dostojno za rad u BIA". Ta fluidna, rastegljiva formulacija omogućava da se po subjektivnim kriterijumima diskvalifikuje bilo ko. Sve to perpetuira sumnje da se kadrovi selektiraju po političkim kriterijumima. To bi naravno bilo potpuno nezakonito jer zakon izričito zabranjuje da pripadnici agencije budu članovi političkih stranaka.

"Direktor BIA nije pripadnik BIA?"

Međutim, kaže Šabić, ostaje otvoreno pitanje kako se ta zabrana ostvaruje u praksi, naročito ako se ima u vidu da su u čitavom nizu direktora BIA zapravo svi oni visoki funkcioneri političkih stranaka, članica vladajuće koalicije.

- Formalno objašnjenje za to je da "direktor nije pripadnik BIA". I tako dolazimo i do nepostojanja kontrole u procesu zapošljavanja u BIA, a koji podseća na problem kontrole rada same bezbednosne agencije. U Zakonu o BIA, ne slučajno, kontrola je redukovana samo na izveštaje koje agencija podnosi Vladi i Skupštini i ništa drugo se više ne pominje. Međutim, po više osnova i drugi, nezavisni organi imaju ovlašćenja da sa različitih aspekata vrše kontrolu BIA - objašnjava Šabić.

On navodi i da su, dok su obavljali dužnosti zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog značaja, tu kontrolu vršili Saša Janković i on, ali da nije, kako kaže, čuo da isti ti nezavisni nadzorni organi i sada to rade.

- Svakako, najslabija tačka sistema kontrole je ona koja bi trebalo da bude najjača - parlamentarna kontrola. Iluzija je očekivati da parlamentarni Odbor za kontrolu službi bezbednosti, kojim predsedava i u kojem većinu čine članovi vladajuće stranke, ozbiljno kontroliše agenciju kojom rukovodi visoki funkcioner njihove stranke - zaključuje Rodoljub Šabić.