ORANJE UZ DRŽAVNE LAŽI Zašto paori i dalje veruju vlasti?

Južnokorejska korporacija Jura, sa ograncima u Rači, Nišu i Leskovcu, simbol je stradanja srpskih radnika od strane čuvenih "stranih investitora", širokogrudo podsticanih raznim državnim beneficijama. Štrajk dela zaposlenih u Juri u Leskovcu, koji je trajao skoro pune tri nedelje, okončan je, a tu odluku su doneli članovi Samostalnog sindikata metalaca Srbije. 

"Prevarila nas je država", kazao je novinarima poverenik Samostalnog sindikata metalaca Srbije u leskovačkoj Juri Predrag Stojanović. 

Predsednik Udruženja poljoprivrednika "Stig" Nedeljko Savić izjavio je da je policiji prijavljen protest za petak, 19. jula, sedam poljoprivrednih udruženja zbog neispunjenih obećanja bivše premijerke, a sadašnje predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić. Dodao je da protest može da se odloži jedino ispunjenjem zahteva na sastanku koji bi trebalo da se održi ovih dana u Ministarstvu poljoprivrede. Situacija u kojoj su poljoprivrednici u Srbiji je samo primer nečega što postoji na svim drugim ravnima.

Ono što je naša specifičnost u svemu tome, a to i jeste rezultat ranijeg razvoja ne samo u poljoporivredi, već i u našoj privredi, jeste ta vrsta oslanjanja na državna obećanja i nespremnosti za autonomnu samoodbranu. Problem je sad i u tome što je vlastima istrgnut, na izvestan način, tepih ispod nogu. Njihova razmišljanja su sada - "čekaj, šta ćete vi nama, na vlasti smo, solidno legitimizovani i legalizovani i vi nam više ne trebate, vi ste sad postali jedan remetilački faktor".

Postaje sve to zapravo prikaz razmenjivanja laži i slepog verovanja, pošto nema programa, nema ideologije, nema ničega. Nego se radi radnja - uvući glavu u ramena i pristati na stvarnost. "Sad tišina, mi idemo u Evropsku uniju, sprema se Rio Tinto, nemoj ništa da mi zucneš o teškom seljačkom životu" - glasi razmišljanje prosečnog naprednjaka. Ali, da će se to baš tako lako stišati? Jer prosto, što bi rekli komunisti, nije bilo tog ideološko-političkog rada dovoljno na terenu. Osim toga, reč je o velikoj inerciji, masi, koja se zaletela određenom traktorskom brzinom u određenom smeru. Sad to treba zaustavljati polako, a nije dobra ideja poslati Aleksandra Martinovića.

I tu dolazimo do toga da ako sad treba da se čeka, a nešto se ne čini da ovi što su na vlasti mnogo brzo misle, pa enormno će se paori načekati. A problem je u tome što svaki dan tog čekanja donosi jasnu i egzaktno merljivu štetu. Dakle, konačna neka poruka je da se ne može graditi vladavina prava na taj način što ćemo sve zanemariti - i činjenice i pravo.

Da bi do suštinske promene došlo, prvo morate da imate samopoštovanje, svest o solidarnosti i o tome da su promene moguće.