LITIJUMSKA JAMA Rudari samo kolateralna šteta

Rudarstvo je vekovima posmatrano kao aktivnost koja omogućava da se vredni prirodni resursi upotrebe na opštu dobrobit i korist društva i države. Štete od rudarskih radova, zagađenje životne sredine, kraći životni vek rudara, bile su, po pravilu, ograničene na neposrednu okolinu rudnika, rudare i njihove porodice. O tom svetu smo nešto saznavali iz rudarskih nesreća i pogibija. Samo po nesrećama!

Sedamdesetih godina 20. veka objavljen je podatak da je prosečno vreme korišćenja penzije jamskih rudara u Srbiji i Jugoslaviji bilo svega dva meseca po odlasku u penziju. Nesumnjivo da je i smrtnost među rudarima bila visoka, ali podaci o tome nisu dostupni. Smrt rudara mora da pokida srce i sve unutrašnje organe, onima koji ih imaju. Zavaljeni u svoje udobne fotelje ovdašnji istaknuti političari na vlasti, njihovi velelepni investitori, ministri, sada, kako reče predsednik Srbije, nezaustavljivo srljaju u progres. Zato će oni teško da na smrt tih mučenika i patnje njihove familije, obrate malo više pažnje. A i zašto bi? Ne tiče ih se. Ta smrt se drugima dešava, nešto kao "viša sila". Srbija navodno radi na razgradnji svojih institucija, pa smo tako sada u situaciji da rudarskog giganta, jačeg od mnogih država, nema ko da kontroliše. Srbija trenutno ima pet rudarskih inspektora, a sudeći po obimu projekta rudnika litijuma teško da bi ih i 10 bilo dovoljno samo za kontrolu Rio Tinta. O uslovima za rad rudara takođe ni reči. Projekat "Jadar" je za kompaniju Rio Tinto sigurno isplativ, jer će za prvih 10 godina rada izvući iz Srbije oko 4 milijarde evra, pa je sasvim jasno čiji je interes ovde u pitanju - nacionalni, kako reče Ana Brnabić, sigurno ne.U rudniku Grasberg u Indoneziji Rio Tinto je zajednički sa jednom američkom kompanijom vršio eksploataciju bakra i zlata, devastirajući okolinu i raubujući rudarsku snagu mizernim naknadama. Ništa se ovde bolje ne sprema, jer smo već odavno oaza jeftine radne snage. Prema poslednjim dostupnim podacima, prosečna zarada u tom sektoru iznosila je nešto više od 123.000 dinara - za zaposlene u rudnicima uglja prosek je 120.000, na eksploataciji nafte zarađuju 133.000, u rudnicima metala 135.500. Zato i ne čudi što je Rio Tinto u Srbiji. Sva najgora svetska iskustva koruptivnog, ugnjetavajućeg i autoritarnog karaktera primenjuju i iz petnih žila promovišu Vučić i njegovi. 

Dakle, projekat "Jadar" sigurno nije razvojni i projekat od nacionalnog interesa, jer kompanija u svakom trenutku može napustiti rudnik bez ikakvih obaveza sanacije devastiranog prostora koji će biti mnogo veći od najavljenih 2.000 hektara. A rudari? U Srbiji nešto više od 30.000 ljudi radi u sektoru rudarstva. Naravno, nisu svi na kopovima, veliki deo odnosi se na prateće službe od održavanja do komercijale, dok je na iskopima, u jamama i na površinskim kopovima oko trećine tog broja. 

Niko tim ljudima nije objasnio da je vađenje litijuma njihov crni testament. Rudari treba bedno da žive u radnim logorima, vadeći otrov koji ih polako ubija.