Lekarka objašnjava zašto teže podnosimo zimu što smo stariji

Stručnjaci objašnjavaju zašto s godinama postajemo osetljiviji na niske temperature i kako se zimi možemo zaštititi i ugrejati.

S dolaskom novembra i prvim ozbiljnijim hladnoćama mnogi ljudi imaju utisak da im zima sve teže pada. Ako vam ni višeslojna odeća više ne pomaže, uzrok možda nije samo u vremenskim prilikama, već i u promenama koje dolaze sa starenjem, prenosi Tportal.

Šta se u telu menja s godinama

Prema rečima dr Elise Dalas, doktorke opšte prakse u "London General Practice", postoji više fizioloških razloga zbog kojih starije osobe jače osećaju hladnoću.

Kako objašnjava, reč je o kombinaciji sporijeg metabolizma, gubitka mišićne mase, slabije cirkulacije i promena uzrokovanih lekovima ili hroničnim bolestima.

"Kako starimo, telo postaje manje efikasno u stvaranju i zadržavanju toplote,“ ističe dr Dalas i dodaje da je to rezultat prirodnih promena u metabolizmu, hormonima i krvotoku, ali i smanjene fizičke aktivnosti.

Jedan od glavnih uzroka pojačanog osećaja hladnoće jeste usporavanje metabolizma.

Kako mišićna masa i nivo određenih hormona opadaju, telo troši manje energije i proizvodi manje toplote. Funkcija štitne žlezde često se s godinama smanjuje, naročito nivo hormona T3, što dodatno usporava metabolizam.

Uz to, dolazi i do gubitka mišića i potkožnog masnog tkiva, koji imaju važnu ulogu u stvaranju i zadržavanju toplote. Masnoća se često preraspodeljuje iz ruku i nogu prema trupu, pa su ekstremiteti skloniji pothlađivanju.

S godinama i krvni sudovi gube elastičnost, zbog čega cirkulacija postaje sporija. Krv teže dolazi do prstiju, šaka i stopala, što izaziva osećaj hladnoće u tim delovima tela.

„Autonomni nervni sistem takođe slabije reaguje, pa telo teže održava stalnu temperaturu,“ dodaje dr Dalas.

Dodatno, hronične bolesti poput hipotireoze, anemije ili dijabetesa mogu povećati osetljivost na hladnoću.

Kod dijabetesa, na primer, oštećenje nerava i krvnih sudova remeti osećaj temperature i protok krvi.

Kod srčane slabosti smanjuje se dotok krvi u kožu i udove, a Rejnoov sindrom uzrokuje prekomerno sužavanje krvnih sudova na hladnoću.

Nuspojave lekova takođe mogu doprineti osećaju hladnoće.

„Diuretici, antidepresivi i lekovi za pritisak mogu uticati na cirkulaciju i regulaciju telesne temperature,“ kaže dr Dalas.

Kako navodi, "beta-blokatori smanjuju periferni krvotok, dok antidepresivi mogu izazvati sužavanje krvnih sudova“.

Uz sve to, s godinama se javljaju i drugi faktori: koža postaje tanja, znojne žlezde rade slabije, fizička aktivnost se smanjuje, a i unos kalorija često je manji nego ranije.

Kako se zaštititi i ugrejati zimi

Osim što može biti neprijatna, dugotrajna izloženost hladnoći može biti i opasna za zdravlje starijih osoba.

Dr Dalas upozorava da se hipotermija može razviti čak i u zatvorenom prostoru, posebno kod osoba koje žive same ili u slabo grejanim domovima.

Hladnoća povećava rizik od srčanog i moždanog udara, pogoršava artritis i utiče na pokretljivost i ravnotežu.

Kako bi se tokom zime održala toplota i sigurnost, doktorka savetuje nekoliko jednostavnih mera:

„Nosite slojevitu odeću, uključujući kapu, rukavice i tople čarape. Održavajte temperaturu u domu na najmanje 20 stepeni i dobro zaptijte prozore i vrata. Termopokrivači i boce s toplom vodom mogu pomoći, ali ih treba koristiti pažljivo.“

Važnu ulogu ima i ishrana. Redovni, topli obroci i dovoljan unos tečnosti pomažu telu da održi toplotu. Takođe, umerena fizička aktivnost u zatvorenom prostoru, poput laganog istezanja ili šetnje po stanu, poboljšava cirkulaciju i podiže telesnu temperaturu.

Osećaj hladnoće nije samo subjektivan

Osećaj hladnoće u starijem dobu nije samo subjektivan utisak, već posledica prirodnih fizioloških promena. Ipak, uz nekoliko svesnih navika – toplu odeću, uravnoteženu ishranu, kretanje i brigu o zdravlju – moguće je i zimske mesece dočekati s više toplote i energije.

„Telo se s godinama menja, ali uz malo planiranja i brige, svako može da uživa u zimi bez drhtavice", zaključuje dr Dalas.