"Puštanje muzike je ruganje svim žrtvama": Psihoterapeuti i psihoterapeutkinje uputili pismo podrške Dijani Hrki

Pismo podrške psihoterapeuta i psihoterapeutkinja prenosimo u celosti.

“Ukoliko većinsko društvo odluči da žmuri na nepravdu koja se dešava onima koji su već obespravljeni, ili još gore, kada se oni krive za poziciju u kojoj se nalaze, uloga većinskog društva prestaje da bude uloga svedoka i postaje uloga saučesnika“. (citat Dr Džudit Luis Herman)

Mi dole potpisane psihoterapeutkinje i psihoterapeuti izražavamo solidarnost i punu podršku Dijani Hrka, majci mladića nastradalog u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici Novi Sad, koja štrajkuje glađu od 02. novembra 2025. godine kod Narodne skupštine Republike Srbije. Štrajk glađu je u procesu tugovanja teška i krajnja, ali hrabra i dostojanstvena odluka da se lično zdravlje žrtvuje za opšte dobro.

Podržavamo zahteve koje Dijana Hrka upućuje: oslobađanje neosnovano pritvorenih studenata koji su učestvovali u protestima zbog neodgovornosti nadležnih povodom pada nadstrešnice u Novom Sadu, pokretanje pitanja odgovornosti institucija i pojedinaca čijim je propustima i nebrigom ugrožena bezbednost svih građana i građanki i raspisivanje izbora. Ovim zahtevima ona ne traži ništa lično — već pravdu, istinu i odgovornost onih koji bi trebalo da štite živote građana.

Pozivamo odgovorne institucije i javnost da odmah prekinu sa upućivanjem pogrdnih dobacivanja i apelujemo da se momentalno prekine sa puštanjem glasne muzike u Pionirskom parku, što predstavlja oblik verbalne i psihološke torture usmerene ka gospođi Hrka. Puštanje muzike je ruganje i svim žrtvama i njihovim porodicama i negiranje kompleksnog procesa tugovanja. Takvo ponašanje je nedopustivo i suprotno osnovnim principima humanosti, poštovanja i građanske solidarnosti.

U društvu koje već nosi duboke traume, svaki novi čin nasilja, ponižavanja i manipulacije — bilo da dolazi sa ulice ili iz institucija — produbljuje osećaj bespomoćnosti i nepoverenja. Posebno je uznemirujuće kada se pritisak i zastrašivanje sprovode nad osobom koja na miran i dostojanstven način traži pravdu i odgovornost, ne samo za sebe, već i za druge, u procesu tugovanja. Time se šalje poruka da su bol i istina nepoželjni, a empatija — kažnjiva.

Posledice ovakvog ponašanja mogu imati devastirajući uticaj na mentalno zdravlje svih građana i građanki. Pretvaraju ličnu bol u javno poniženje, produbljuju rane i osporavaju pravo na dostojanstvo upravo u trenutku kada je podrška najpotrebnija. Takvi postupci podrivaju osećaj sigurnosti, narušavaju poverenje u institucije i stvaraju atmosferu kolektivne retraumatizacije sa dugoročnim posledicama po mentalno zdravlje stanovništva. Potrebno je da se vratimo univerzalnim ljudskim vrednostima, kao što su empatija, solidarnost, sloboda, sigurnost.

Oštro osuđujemo svaki čin manipulacije, ponižavanja i psihološkog pritiska, u ovom slučaju torture i sadizma. Pozivamo nadležne institucije, predstavnike vlasti i medije da pokažu odgovornost, obustave svaki vid nasilja", navodi se u apelu dole potpisanih psihoterapeutkinja i psihoterapeuta.