SRPSKA EKONOMIJA Samo veliki marketi zarađuju

Efekat inflacije i precenjenog kursa dinara je potpuno deformisao ekonomske pokazatelje. Taj inflatorni efekat iskazan u evrima vidljiv je i kod zemalja EU. Zemlje sa visokim nominalim rastom BDP su i zemlje sa najvišom međugodišnjom inflacijom (naročito u 2022. godini). U tekućim cenama su sve zemlje kao rezultat visoke inflacije imale rast BDP-a. Prava vrednost se dobija kada se ove vrednosti svedu na baznu godinu. Uzećemo 2018. godinu, kada su evropske zemlje (pa i Srbija) imale regularne uslove ekonomskih i društvenih aktivnosti, piše Forbes.

Visoki zvaničnici se utrkuju u hvalospevima kako je naš BDP porastao sa 42 na čak 60 milijardi evra (mada statistika, zvanična doduše), i navodi da je godišnji realni rast oko 2 odsto, ali je dobro poznato kome su te poruke namenjene, piše Forbes. Analiza u nastavku teksta pokušava da učini dodatna pojašnjenja u tumačenju pre svega BDP-a (uzet je sa namerom troškovni, a ne proizvodni pristup), zatim raščlanjivanjem istog definiše se rast potrošnje po segmentima i prezentuje koje komponente BDP su doprinele rastu istog sa stanovišta relativnih odnosa.

Na prvi pogled, rast cena u Srbiji u prethodnih par godina je indukovan rastom inflacije u Evropi s jedne strane, poremećajem u lancima snabdevanja, neskladom robnih i kupovnih fondova i slSrbija, nažalost, ima oligopolizovano tržište ponude i uvoza. Jedan od faktora nažalost je precenjen kurs dinara koji šalje signale da je kod nas u evrima daleko niža cena ponude uvozne robe.

Usklađivanjem kupovne moći dinara na domaćem i inostranom tržištu dobili bi realnu depresijaciju za više od 50 odsto, što bi dalo značajne signale o odnosu cena ino i domaće ponude. Kada se pogleda statistički izveštaj o poslovanju sektora trgovine, onda imate situaciju da u grani posluje 31.200 preduzeća i preduzetnika, što na prvi pogleda daje privid savršene konkurencije. Ali, od ukupnog prihoda sektora trgovine u 2022. godini od 24 milijarde po svim robnim grupama, trgovina robom široke potrošnje (hrana, bezalkoholna pića, duvan, alkoholna pića, odeća i obuća) iznosi oko 8,7 milijardi evra.

U 2022. promet glavnih maloprodajnih lanaca u Srbiji (Delez, Lidl, Merkator, DIS, Metro, Univereksport, Gomeks, Aman) je bio 4,3 milijarde evra. Na 8,7 milijardi prometa treba uzeti i promet na pijacama od preko 1,1 milijarde. Prema tome, o nekoj značajnijoj konkurenciji nema ni govora. Ovih sedam lanaca zauzimaju više od 60% tržišta. Tome treba dodati da isti imaju i veleprodaju kojom snabdevaju male trgovinske lance, pa ne treba biti posebno vidovit po kojim cenama će ih snabdevati. S druge strane, imate poslovno udruženje od dvadesetak srednjih trgovinskih lanaca koje je imalo oko 1,3 milijarde prometa u 2022. godini. O nastupu velikih lanaca najbolje mogu reći proizvođači odnosno njihovi snabdevači kojim ih sve uslovima izlažu.Monopolizacija uvoza je posebna priča. Davno podeljene "karte" između velikih igrača ne omogućavaju čak ni privid konkurencije. Tržište Srbije je puno nelogičnosti i defektnosti u funkcionisanju što se vidi i po kretanju trgovinskih marži odnosno njihovom rastu. Naravno da se svaki privredni subjekt ponaša racionalno i da je osnovni poslovni moto maksimizacija profita. Stvoreni uslovi im to sada omogućavaju. Praktično najveći rast dobiti u prethodne dve godine su imali veliki trgovinski lanci.