DANAS JE SVETA PETKA TRNOVA, zaštitnica žena: Evo šta prema običajima NIKAKO NE SMETE DA RADITE

U srpskoj pravoslavnoj crkvi istog dana se obeležavaju i Trnova Petka i prenos moštiju Svete Petke, pa se praznik naziva kombinovanim imenom Sveta Petka Trnova.

Praznikom Svete Petke Trnove se završava mali letnji "ciklus ženskih praznika", kome pripadaju i Ognjena i Blaga Marija.

Rodom Rimljanka, prepodobna mučenica Paraskeva, rođena u hrišćanskoj porodici, živela je u drugom veku. Posle smrti roditelja, koji su bili veoma imućni, sve nasleđeno je podelila sirotinji i zamonašila se.

Zbog vere u Gospoda, zatvarana je, mučena i na kraju posečena mačem, po naređenju kneza Tarasija, oko 140. godine.

Po nalogu bugarskog kralja Asena prenesena je u Trnovo i sahranjena u crkvi nazvanoj njenim imenom.

Njene mošti kasnije su prenete u Carigrad. Za Trnovu Petku kažu da je i ženski praznik, jer ga slave žene.

Običaji na Svetu Petku Trnovu

U Srbiji Paraskevu Rimsku često mešaju sa Prepodobnom mati Paraskevom – Svetom Petkom, Grkinjom, koja se slavi 27. oktobra, iako dve svetice deli period od skoro hiljadu godina. Razlikuju se i po drugačijim obeležjima na ikonama: Trnova Petka, zaštitnica slepih, u rukama drži pločicu sa urezanim očima, dok Sveta Petka nosi krst i grančicu mirte.

Trnova Petka se smatra ženskim praznikom. Mnoge žene poste sedam dana, da bi se 8. avgusta, na njen dan, pričestile. Ne rade se kućni poslovi – ne pere se veš, ne mesi se hleb, ne rade se ručni radovai, da ženama tokom godine ne bi trnule ruke, a negde važi i pravilo da se pepeo ne iznosi iz doma, da ni bi ugasnula snaga. Umesto toga, treba da praznuju i provedu dan u radosti, miru i molitvi.

Na današnji dan žene i devojke beru sveže cveće i sa njim ukrašavaju svoje domove kako bi u njima cele godine vladali mir i sloga. Takođe, veruje se da danas treba obući novu i lepu odeću, posebno devojčicama, kako bi ih pratila sreća. 

Ponegde se proslavljaju i zavetine i manastirske slave.