Mesto gde niko neće moći bezbedno da živi narednih 24.000 godina

Katastrofa se dogodila 26. aprila 1986. u 1:23 ujutru, kada je tokom bezbednosnog testa došlo do eksplozije reaktora broj četiri u nuklearnoj elektrani Černobiljske nuklearne elektrane. Usled kombinacije tehničkih nedostataka i ljudskih grešaka, reaktor je izmakao kontroli, a eksplozija je raznela zgradu i oslobodila ogromne količine radioaktivnog materijala.

Požar koji je usledio trajao je više od deset dana, dok su vlasti pokušavale da ga obuzdaju bacanjem hiljada tona peska, gline i olova iz helikoptera.

Prema Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju, ključni uzrok nesreće bili su ozbiljni propusti u dizajnu reaktora, ali i kršenje operativnih procedura.

Radioaktivni oblak ubrzo se proširio iznad Ukrajine, Belorusije i Rusije, a zatim zahvatio veliki deo Evrope. Prvo upozorenje stiglo je iz Švedske, dok su sovjetske vlasti dugo ćutale o razmerama katastrofe.

Broj žrtava i danas je predmet rasprava - procene variraju od nekoliko hiljada do čak 100.000 stradalih.

U sanaciji posledica učestvovalo je oko 600.000 ljudi, takozvanih "likvidatora", koji su bili izloženi visokim dozama zračenja.

Decenijama kasnije, Černobilj ponovo izaziva strah. Tokom ruske invazije 2022. godine, ruske snage su zauzele elektranu, a boravak vojske u visoko kontaminiranim zonama dodatno je povećao zabrinutost.

Posebno je alarmantno oštećenje zaštitne strukture iznad reaktora - takozvanog "sarkofaga" i novog zaštitnog omotača, koji je, prema izveštajima Grinpisa, oštećen napadom drona 2025. godine i nije u potpunosti obnovljen.

To povećava rizik od novog curenja radioaktivnosti, naročito ako bi došlo do urušavanja starog zaštitnog sloja.

Zona oko elektrane ostaje pusta - više od 4.800 kvadratnih kilometara teritorije pretvoreno je u zabranjeno područje. Grad Pripjat, nekada dom za 48.000 ljudi, danas je simbol katastrofe - sablasni grad duhova zarastao u prirodu.

Prema procenama stručnjaka, to područje neće biti bezbedno za život narednih 24.000 godina.