"Ako ukinete zaštitu za Generalštab, možete i za Studenicu"

Komentarišući arhitektonske rendere koje je objavio Džared Kušner, zet Donalda Trampa, kao najavu mogućeg izgleda objekta koji bi bio sagrađen na tom mestu, Maldini ocenjuje da oni nemaju nikakve ni stilske ni druge arhitektonske oznake koje imaju veze sa sadašnjim stanjem te lokacije, ali ni sa arhitekturom Beograda ili Srbije i iskreno se nada da oni nikada neće biti sagrađeni na tom mestu.

Ako je zgrada zaštićena kao spomenik kulture, kako objašnjava Maldini, onda nije moguće menjati njenu spratnost, vrstu fasade, način konstruisanja, njene ulaze ili prozore. Jedino što je moguće je ukoliko je oštećena, izvesti radove uz posebne dozvole da se vrati u izvorni oblik.

"Ne prefarbavate ikone, zar ne?"

- Kada se prema nekom zdanju odnosite kao prema kulturnom dobru, morate da se ponašate isto kao da je u pitanju slika, recimo ikona. Ne možete vi ikonu sada prefarbati, udariti na nju eksere ili stavljati plastiku. Tako ne možete ni menjati zgradu koja je kulturno dobro. U tom smislu zgrade Generalštaba moraju da ostanu izvorno onakve kakve su bili kada su napravljene. Njima se ne sme menjati ni arhitektonski izgled, oblik, materijali od kojih su napravljene. Jednostavno nisu dozvoljene bilo kakve promene u odnosu izvorni izgled - izričit je Maldini.

Veruje da će se država, ako pokuša da ukine ovu zaštitu, kao što je to pokušano 2006. i 2013. godine, suočiti sa ozbiljnim problemom.

On upozorava i da je proces skidanja zaštite dugotrajan i može trajati godinama, posebno kada je u pitanju kompleks od skoro 50.000 kvadrata, koji se smatra i najznačajnim arhitektonskim primerom modernizma u celom regionu.

Šta ćemo sa Kalemegdanom ili Dečanima?

- Onog trenutka kada država na bespravan način, skine zaštitu sa spomenika kulture u Beogradu postaviće se isto pitanje za bilo drugi spomenik kulture u Srbiji, uključujući i one na Kosovu i Metohiji. To će biti proces bez kraja, erozija kulturne baštine. Svaki spomenik kulture bilo da je u pitanju Generalštab, Studenica, Kalemegdan ili Dečani, on je kao takav zaštićen od gradnje i bilo kakvih promena - naglašava.

Maldini smatra da ne postoji nijedan jedini valjan argument u prilog skidanja zaštite. Na komentare koji su se čuli u javnosti da su u pitanju ruševine, odgovara tezom da su 90 odsto antičkih spomenika u ruševnom stanju, da su mnogi srednjovekovni spomenici bili ruševnine pa su obnovljeni.

- Ovo je sredina koja ima svoju tradiciju, svoju kulturu i to ne bismo smeli da dozvolimo. U protivnom, kako će bilo ko do nas moći da se pobuni ako danas sutra neko bude hteo da gradi poslovni kompleks recimo na prostoru Visokih Dečana - pita Maldini.