"Žele da zarade na nama": Zašto je hrana u Srbiji skuplja nego u EU

Predsednik Udruženja potrošača Efektiva Dejan Gavrilović navodi da je jedino objašnjenje za ovo da postoji velika želja naših trgovaca da na nama zarade.

- Kako drugačije objasniti činjenicu da je neki dezodorans tri puta jeftiniji u Nemačkoj nego kod nas, kad uzmemo u obzir da je tamo veće tržište i veći su rabati - navodi on.

Gavrilović ukazuje i na problem sa domaćim proizvodima.

- Imamo situaciju da su proizvodi koji se kod nas prave, u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj jefiniji nego kod nas. Crna Gora i BiH nisu tržišta koja su veća od nas pa da možemo da pričamo o rabatima na količinu - naglašava sagovornik Danasa.

On ponavlja da je najveći problem nekontrolisana želja trgovaca da kroz visoke marže dodatno zarade na nama.

- Najbolji dokaz za to su bilansi vodećih trgovaca u Srbiji, koji su visoko profitabilni. Ti veliki lanci tek kad stave neki proizvod na 50 odsto sniženja, to je zapravo neka realna cena i tu oni opet imaju zaradu, a sve preko toga je ekstra profit - kaže Gavrilović.

"Postupak formiranja cena potpuno nelogičan"

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević smatra da je postupak formiranja cena u našoj zemlji je potpuno nelogičan, jer ne postoji ekonomska osnova za to da namirnice u Srbiji budu skuplje nego u Nemačkoj.

- Situacija je takva da su cene mnogih proizvoda, ali i dela usluga više nego što je to slučaj u razvijenim zemljama. Sve to navodi na zaključak da se ne vodi računa o realnim primanjima stanovništva. Kod nas je na snazi pogrešna razvojna filozofija, koja polazi od toga da je ostvarivanje bruto ukupnog prihoda zbog poreza na dodatu vrednost praktično ekonomski motiv. Međutim, to je nešto što je dovelo do krize u kojoj se nalazimo. Posledično, smanjenje potrošnje i smanjenje proizvodnje daju veći motiv za odlazak u inostranstvo iz ekonomske prinude, jer ljudi ne žele da ostanu u ovakvim uslovima - napominje sagovornik.

Sa druge strane, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović ocenjuje da je, pak, ovo pitanje otvorenosti tržišta i konkurencije.

- Plašim se da su mnogi zaboravili kako funkcionišu proizvođači. Pošto je u Nemačkoj tržište otvoreno i ima puno konkurencije, oni moraju da ulažu u marketing. Tako da deo marketinga koji mi plasiramo na strano tržište snose potrošači u Srbiji. Drugim rečima, iz tih razloga građani Srbije iste proizvode plaćaju po većim cenama - zaključuje Papović.