Da li je EU oprostila Vučiću odlazak na Putinovu vojnu paradu?

Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je kakav je odnos Evropske unije prema predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću nakon njegovog odlaska u Moskvu na Putinovu vojnu paradu. Sagovornici Omera Karabega su bili Branka Latinović, bivša ambasadorka i članica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, i Nemanja Todorović Štiplija, izvršni direktor Centra savremene politike iz Beograda.Omer Karabeg: Kako je moguće da Briselu ne smeta to što Vučić kritikujući studentske proteste stalno govori da su ih organizovale zapadne tajne službe da bi, kako on kaže, srušile njega i onemogućile napredak Srbije? Pominjao je čak i da se parama Evropske unije finansiraju protesti. Nema čak ni demantija na takve tvrdnje.Nemanja Todorović Štiplija: U pravu ste. Zaista izgleda čudno da Evropska nije odgovorila na Vučićeve prozivke koje se tiču organizovanja i finansiranja protesta. Mislim da ni Evropska unija, ni države članice uopšte ne žele da se upuštaju u raspravu sa predsednikom Srbije jer su svesni da su to izjave za unutrašnju upotrebu. A pošto su mediji u Srbiji izuzetno zarobljeni, ne postoji mogućnost da eventualni demanti dođe do javnosti.Branka Latinović: Brisel ignoriše Vučićeve prozivke jer je svestan da bi bilo kakav odgovor vlast iskoristila da nastavi sa svojom pričom. Procenili su da je najbolje da to ignorišu. Njihov odgovor se vidi u činjenici da Srbija još uvek nije uspela da otvori klaster 3 iako je bilo najavljeno da će se to desiti do kraja marta, pa to u martu uopšte nije pomenuto. Jasnu poruku predstavljaju i sastanci sa opozicijom i civilnim društvom u Srbiji.

Omer Karabeg: Da li Evropska unija i pored svega i dalje Vučića vidi kao jedinog partnera u Srbiji?Nemanja Todorović Štiplija: Naravno da ne. Pomenuo sam sastanke sa opozicijom, studentima i civilnim društvom. Predsednik Vučić nije više jedini akter koji vodi politiku u Srbiji, vezane su mu ruke zbog situacije u zemlji. Međutim, što se tiče reformi, vlast u Srbiji je i dalje jedina adresa sa kojom Evropska unija mora da komunicira. Zbog toga je toliki pritisak na reforme koje se tiču stanja demokratije, vladavine prava, slobode medija, izbora novih članova REM-a, revizije biračkih spiskova.Branka Latinović: Vučić je donedavno bio jedini kanal komunikacije. On to zvanično i dalje jeste, ali stvari se menjaju. Promenio se političkih profil zvaničnika Evropske unije koji se bave Srbijom. Oni više ne pripadaju Evropskoj narodnoj stranci nego partijama liberala, socijaldemokrata i socijalista, potiču iz političkog miljea koji je vezan za centar ili levo od centra. Njihov pristup Srbiji je objektivniji, njima je važno šta je Srbija stvarno uradila na evropskom putu, a ne šta vlast u Srbiji o tome priča.