STRAH REŽIMA OD SINDIKATA Neće bunu u vojsci i policiji

U retkim pauzama između celodnevnih gostovanja na režimskim televizijama i partijskih skupova, ministar odbrane Miloš Vučević stigne ponekad i da se bavi svojim resorom, po pravilu na potpuno pogrešan i agresivan način. To čini kako bi se sačuvao partijski poredak i jednoumlje u kojem nema mesta za dijalog, različitosti ili generalno bilo kakvu alternativnu interpretaciju stvarnosti, od one koju daju zvaničan režim, jedina partija, jedini Vođa.

Izjava ministra odbrane i predsednika Srpske napredne stranke Miloša Vučevića da sindikati u vojsci i policiji ne treba da postoje naišla je na osudu radničkih tribuna, koji poručuju da sindikalne organizacije u tim sektorima postoje sa dobrim razlogom te da je reč o pravu koje je garantovano kako zakonski tako i Ustavom Srbije. 

Vojni sindikat je već nekoliko puta prošle godine ukaizvao da su pripadnici Vojske Srbije izloženi mobingu, da ih nadležni disciplinski procesuiraju i kažnjavaju, o čemu je i Direktno rs više puta pisao, kao i o situaciji u srpskoj policiji i njihovoj sindikalnoj borbi. 

Na meti države su sindikati koji se bore. Njima se oduzima svojstvo reprezentativnosti, a samim tim i mogućnost da kolektivno pregovaraju, kao i niz drugih prava, kako bi se oslabili, ućutkali, izolovali.

Što je manje pravih buntovnih sindikata, to će više prljavog kapitala da se slije u Srbiju, da se koristi robovska radna snagu, da dalje osiromaši i narod i državu zarad ličnih interesa ljudi na vlasti. Već odavno kruži priča da u firmama bliskim SNS-u nema sindikata, jer da ih ima ljudi bi pomislili da nešto ne valja. Ista logika se može primeniti i na sindikalno organizovanje u vojsci i policiji.

Uostalom, i vojska i policija su odavno privatizovani. Jer, zvanični prikaz je da nam ide sjajno, da smo svakog dana sve bogatiji i da živimo u harmoničnom jednopartijskom jednoumlju, utopijskom skladu naroda i države. Šta će nam onda sindikati?

Po navodima naših izvora, Miloš Vučević ima zadatak od vrha partije (nije on taj) da na sve načine, ne pokuša, već da sigurno ukine sindikalno organizovanje u vojsci i policiji. Pre svega zbog činjenice da je i ljudska i materijalna situacija u "obe ove firme" dramatično loša.

To bi, kako smatraju upućeni, moglo da dovede do talasa nezadovoljstva pa čak i u početku neke vrste tihog štrajka a potom i onog koji se izliva na ulice. U ovom trenutku, režimu Aleksandra Vučića je najmanje potrebno talasanje u vojsci i policiji. Na meti države su sindikati koji se bore a socijalni dijalog je u Srbiji odavno mrtav. 

Organizovanje sindikata nije proces ideološkog provodadžisanja. Ne moraju biti ideološki bliski svi ljudi sa kojima se sarađuje na nekoj konkretnoj stvari. Poboljšanju uslova rada zaposlenih u policiji i vojsci.

Vučeviću to očigledno nije bitno.