Šta Džajina ćerka i Slobin unuk mogu da učine za Srbiju?

Poslanici u Narodnoj skupštini predstavljaju ljude koji su ih izabrali na izborima i u njihovo ime raspravljaju o načinima vođenja države. Poreski obveznici i birači, naše dične i uvažene narodne predstavnike i te kako dobro plaćaju, pa s pravom očekuju da te svoje plate, troškove i rasprave koliko-toliko zarade.

Međutim, postoje poslanici, naročito oni iz vladajuće koalicije, koji smatraju Skupštinu Srbije za neku vrstu igraonice. Ovakvo ponašanje uvredljivo je i ponižavajuće, a upravo stoga na duži rok i opasno po političke stranke, koje to dopuštaju svojim poslanicima. Mlade generacije su na vreme ustanovile da je stranka bitnija od fakulteta. Oni koji nisu uspeli kao Jutjuberi, TikTokeri, našli su svoj beli hleb u sazivu Skupštine Srbije.

Shodno tome, nameće se pitanje, šta Sanja Džajić može da doprinese parlamentarnom životu u Srbiji. Na konstituisanju Skupštine Srbije pokazala je da ume da barata sa žvakom. I jesu je kamere RTS često uzimale u fokus, jer, ipak je to najstarija ćerka legende Crvene zvezde.

Ili Marko Milošević, unuk legende SPS-a Slobodana Miloševića. Šta politici SPS-a u stvari donosi naslednik porodice Milošević, iz stranke za sada ne navode. Za one koji se sećaju i rodonačelnika dinastije, kontinuitet sa politikom dvedesetih - sigurni su - ne donosi. Vratilo se samo prezime, jer je u njemu SPS video način da poboljša svoj rejting.

A tu je pripadnik treće generacije Krkokabića u parlamentu, šef poslaničke grupe PUPS - solidarnost i pravda Stefan Krkobabić, koji se već "proslavio". Naveo je svojevremeno da moramo da idemo u pravcu dekriminalizacije lakih droga po ugledu na Portugal.

Partije ne žele da imaju autonomne narodne poslanike, već žele da se oni braju preko zatvorenih lista, gde građani nemaju uticaj na to ko će biti izabran kao narodni poslanik i samim tim položaj i uloga poslanika odstupa od onoga što bi trebalo da bude njegova uloga, jer je, s obzirom na to da je izabran na zatvorenoj, partijskoj listi, svaki poslanik svestan da svoj položaj duguje stranci, a ne svojoj izbornoj bazi. Zato je teško i zamisliti da bi Sanju Džajić neko od građana zaokružio i podario joj blagoslova da se bori za njegova prava.

Postoji, naravno, i jedan broj poslanika koji je slabo aktivan: retko se javlja za reč i kvalitativno uopšte ne doprinosi zakonodavnom procesu. Međutim, to nije posledica veličine parlamenta, već izbornog sistema, koji poslanicima ne daje podsticaj da se bore za interese građana koje navodno predstavljaju, već im položaj isključivo zavisi od poslušnosti prema vrhu sopstvene stranke, a vrh je često zadovoljan ako poslanik diže ruku kada treba i ne talasa mnogo.

Tipičan primer je SNS. Ipak, alava želja i svrab da se vređaju politički neistomišljenici, sigurno će zahvatiti i mladalački talas režima. Umesto rada na izgradnji društva i institucija o kojima toliko priča, poslanici vladajuće većine biraju da se izoluju i zatvore u svoj vlastiti krug istomišljenika.