Lončar - od ministra zdravlja do priča o fotelji šefa BIA

Da će Zlatibor Lončar biti postavljen na mesto direktora Bezbednosno informativne agencije, objavio je pre nekoliko dana na društvenoj mreži X funkcioner Demokratske stranke Srđan Milivojević. On je naveo da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlučio da postavi Lončara na tu funkciju.

Međutim, Vučić je kasnije rekao da Lončar ne može u ovom trenutku da bude postavljen na mestu direktora BIA do izbora novog direktora jer nije zaposlen u ovoj instituciji.

- Sećate se kako su rekli da je pre tri dana postavljen za direktora BIA? Pa nije postavljen. Da li je daleko ili blizu, ja o tome neću da govorim dok ne bude neko postavljen. Ali sasvim sigurno će prvo biti postavljen neko iz kuće BIA, koji treba da vodi BIA taj period dok se ne postavi neki novi posle izbora, a Lončar nije zaposlen u BIA. Videćemo ko će to biti, imaju neka tri predloga, pa se o tome razgovara, pa i sa gospodinom (Aleksandrom) Vulinom - rekao je Vučić, koji je dodao i da Lončara "izuzetno ceni i voli".

Istinomer u biografiji Lončara navodi da je završio Medicinski fakultet u Beogradu 1997. godine. U Londonu u bolnici "Hamersmit" završio specijalistički kurs iz hepatobilijarne hirurgije. Završio je i specijalizaciju iz opšte hirurgije 2003. godine, a 2009. upisao doktorske studije. Tokom 2011. završio je i specijalistički kurs iz transplantacione hirurgije jetre u Kings koledž u Londonu.

Na sajtu Univerzitetskog kliničkog centra Srbije navodi se da obavlja posao načelnika Odeljenja za transplantaciju jetre.

Lončar je prethodno obavljao funkciju ministra zdravlja, a na tom mestu je bio u periodu od 2014. do 2022. godine, kada je formirana treća vlada premijerke Ane Brnabić. Nakon toga za njega više nije bilo mesta u kabinetu u Nemanjinoj, a Vučić je tada rekao da će Lončar, kao i neki drugi, nastaviti da radi za stranku.

Afere bivšeg minsitra

Njegovo ministrovanje obeležile su afere od kojih je ona sa najtragičnijim posledicama bila afera helikopter.

Podsetimo, 13. marta 2015. godine, vojni helikopter poleteo je za Beograd iz Novog Pazara, kako bi se spasio život jednoj bebi. Zbog loših vremenskih uslova, letelica je neko vreme kružila iznad Beograda, pokušavajući da bezbedno sleti, da bi se nešto pre ponoći izgubila sa radara. Dva i po sata kasnije helikopter je pronađen, a posada nije preživela.

Naknadno je utvrđeno je tokom realizacije akcije došlo do niza propusta. Ipak, pitanje na koje ni dan danas nije dat adekvatan odgovor je zašto je tog 13. marta odlučeno da pilot Omer Mehić sleti baš na aerodrom "Nikola Tesla", iako je njegova sugestija bila da to bude aerodrom u Batajnici ili VMA, pisao je Danas.

Uz to, mediji su pisali da je, samo 20 minuta pre sletanja, Mehiću rečeno da je prihvat bebe organizovan na Aerodromu "Nikola Tesla", a tokom vojne istrage ustanovljeno je i da je ministar zdravlja Zlatibor Lončar hteo da prisustvuje sletanju.

Sumnju da je ovaj događaj želeo da se iskoristi u cilju političke promociju dodatno je podgrejalo to što su brojni portali i novine objavili vest da je akcija uspešno realizovana, a potom je, nakon saznanja o pogibiji posade sa detetom, obrisana.

Najpre su agencije objavile vest da je beba stigla u Beograd, gde ju je preuzela ekipa Instituta za majku i dete, nakon čega je došlo do ispravke. Za novinskom agencijom, ubrzo su i preostali portali preneli istu vest. Sa druge strane, dnevni listovi Politika, Naše novine i Alo u izdanjima za 14. mart, takođe su objavile su vest o uspešnoj akciji.

Zbog brojnih glasina u javnosti o korišćenju tragedije o političke svrhe govorio je čak i sam ministar Lončar.

- Kad sam stigao na Aerodrom "Nikola Tesla", već su bile stigle ekipe hitne pomoći i lekara iz instituta. I nije bila nijedna novinarska ekipa. Pa zar zaista verujete da niko od novinara, da su ekipe čekale na aerodromu, ne bi odmah objavio fotografije ili snimak? - tvrdio je Lončar.

Ipak, to ga na kraju nije koštalo ministarske pozicije, a u njegovu odbranu je stao i sam Aleksandar Vučić, tada premijer Srbije, koji je poručivao da "neće da ga da".

Prema pisanju Krika, protiv Lončara su tokom njegovog ministrovanja podnete dve prekršajne prijave jer je zloupotrebio lične podatke pacijenata.

Ime Zlatibora Lončara dovodilo se u vezu i sa Zemunskim klanom. Na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića zaštićeni svedok Dejan Milenković Bagzi optužio ga je za saradnju sa vođom "zemunaca" Dušanom Spasojevićem i Miloradom Ulemekom Legijom.

- Na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, zaštićeni svedok Dejan Milenković Bagzi optužio je i dvojicu lekara iz Urgentnog centra za saradnju sa vođom "zemunaca" Dušanom Spasojevićem i Miloradom Ulemekom Legijom. Prema njegovoj izjavi, doktor Miroslav Risović doneo je otrov Spasojeviću koji je Ljiljana Buha sipala u sok svom suprugu Ljubiši Buhi Čumetu, dok je dr Zlatibor Lončar ubrizgavanjem injekcije ubio Veska Božovića, koji je umro u Urgentnom centru u septembru 2002. nakon vatrenog obračuna u naselju Žarkovo. Dr Risoviću se od 2003. godine gubi svaki trag, dok dr Lončar i danas radi u Urgentnom centru. Bagzi je ovu dvojicu lekara odredio kao Legijine "doktore smrti" koji su adekvatno zbrinjavali prijatelje zemunskog klana, ali i pomagali da protivnici "brže odu na drugi svet" - pisao je Blic 2006. godine.

Tvrdnju da je Lončar imao bliske odnose sa Zemuncima, ali i sa klanom Darka Šarića, nekoliko puta je u javnosti iznosio i bivši načelnik UKP Rodoljub Milović.

Velimir Ilić je 2017. godine objavio i fotografiju na kojoj se vidi Lončar koji je vidno raspložen, kako se grli sa Dušanom Spasojevićem, vođom ove kriminalne grupe. Lončar je, međutim, ove navode odbacio.