VLAST UVOZI LEKOVE IZ AFRIKE Lečićemo se otpadom

Antibiotici, tablete za smirenje, razni sirupi, lekovi za srce, pritisak ili dijabetes, sve češće postaju roba na domaćim tezgama. Nemaština, pre svega, tera ljude da se leče po pijacama. Lekovi na improvizovanim tezgama nisu novost, mada farmaceuti stalno upozoravaju na to koliko je opasno kupovati ih bilo gde osim u apoteci. Poslednje odluke vlasti, mogu da dovedu do svakodnevnih prizora, koje podsećaju na devedesete. Izgleda da se taj trend zapravo nikad nije ni prekidao.

Naime, pacijenti iz Srbije dobijaće zamenu u vidu medikamenata iz zemalja Azije, Afrike i Latinske Amerike. Sve to će biti naša realnost, ako Vlada usvoji izmene Pravilnika o sadržaju zahteva i dokumentacije i načinu dobijanja dozvole za stavljanje leka u promet. Oni predlažu uvoz lekova iz celog sveta, koji se izrađuju po sasvim različitim kriterijumima od EU i koji u našoj zemlji do sada nisu bili u praksi. Nakon planiranih izmena Pravilnika, pod tim drugim zemljama će se podrazumevati i zemlje članice ICH (Međunarodni komitet za harmonizaciju tehničkih zahteva za lekove za humanu upotrebu), a to su: Brazil, Meksiko, Egipat, Singapur, Južna Koreja, Kina  Saudijska Arabija, Kineski Tajpeh i Turska. međunarodni ugovor.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svaki deseti lek na svetu je lažan, kao i svaki drugi koji se prodaje na internetu. U Srbiji je na listi samo osam odsto inovativnih lekova koji su dostupni u Evropi. Taj broj u Hrvatskoj je veći tri puta, a u Bugarskoj četiri puta. Prosek u regionu je 30 odsto dostupnih lekova, a Srbija u lekove ulaže 115 evra po glavi stanovnika, dok druge zemlje regiona ulažu znatno više, a u Hrvatskoj čak dvostruko više. Nema potrebe da se čudimo, cela prestonica je oblepljena reklamom za prodaju kamagre, a stvar je nelegalna.

Inače,trgovina falsifikovanim lekovima u Africi utrostručena je u poslednjih pet godina, navodi AFP. Afrika je unosno tržište ove ilegalne trgovine zahvaljujući kojoj su krijumčari zaradili 100, ili čak 200 milijardi dolara, navodi se u studiji Svetskog ekonomskog foruma. U nekim zemljama, posebno u Africi, krijumčari se čak dve trećine lekova na tržištu. Najmanje 100.000 ljudi svake godine umre u Africi zbog uzimanja takvih lekova, navodi SZO. Ko će biti kriv ako se to dogodi u Srbiji?

Predizborni program SNS - a građani će lako da prepoznaju. Srpske pijace odavno nisu isključivo mesto snabdevanja svežim prehrambenim proizvodima, već i mesto druženja, okupljanja, negovanja tradicije... i kupovine neophodnih lekova.

Zato se vlast i hvali da će biti uređene kao apoteke.