Predizborna ekonomija: Balon pred pucanjem

Rast cena osnovnih životnih potrepština, energije i komunalnih usluga u protekle dve godine ozbilјno je narušio standard stanovništva. Iako se inflacija po zvaničnim podacima primirila u julu i avgustu, jesen će doneti nove talase poskuplјenja, piše Novaekonomija.rs.

Novi udar inflacije uslediće manjim delom zbog rasta cena nafte i gasa na svetskom tržištu, a većim delom će biti posledica ekonomskih poteza srpske vlade. U novembru će struja, po treći put ove godine, poskupeti za 8%, a gas za 10%, u septembru je poskupelo centralno grejanje u Beogradu za 6%, a država će oktobarskim povećanjem akciza za 8% za naftne derivate, kafu, cigarete, alkohol izazvati pravi lanac poskuplјenja.

"Spasavanje" standarda ad-hok merama

Čak i po zvaničnim podacima plate u prvom polugodištu ove godine gube uveliko bitku sa cenama, a posebno su ugroženi zaposleni u javnom sektoru.

Vlada je pokušala da delimično ublaži tešku situaciju tako što su u rebalansu budžeta povećani transferi stanovništvu. Tako će penzije biti vanredno povećane, mimo zakonskih pravila za 5,5%, za isti procenat su vanredno povećane plate u o školstvu i zaposlenima u zdravstvu, a majke sa decom mlađom od 16 godina dobiće po 10.000 dinara. Iz rebalansa će se isplatiti i oko 300 miliona evra subvencija polјoprivrednicima, koji će između ostalog dobiti 18.000 dinara po hektaru umesto 9.000 dinara.

Ovakvu "izdašnost" vlasti nije bilo moguće pokriti prihodima budžeta, pa je vlada morala da poveća akcize za 8% kako bi budžetski deficit održala ni nivou koji je dogovoren u stend-baj aranžmanu sa MMF-om.

Predizbornih 20.000 penzionerima

Rebalans budžeta je usvojen početkom septembra uprkos opstrukciji opozicije koja je pokušala da uz buku pištalјki i vuvuzela blokira rad parlamenta. To se završilo neuspehom, jer je vladajuća većina uspela da mnogo brže, bez rasprave, za samo nekoliko sati "provuče" rebalans kroz skupštinsku proceduru.

Vučić je najavio isplatu penzionerima po 20.000 dinara u novembru. Taj adut je i ranije koristio. Zašto je Vučiću toliko važno da penzioneri dobiju po 20.000 dinara neposredno pre izbora? Penzioner sa prosečnom penzijom od 37.798 dinara uz povećanje od 5,5% od septembra, dobiće penziju uvećanu za 2.079 dinara.

Isplata po 20.000 dinara neposredno pred izbore treba da posluži kako bi kreirala privid bolјeg života penzionera sa niskom penzijama, jer upravo u tom sloju stanovništva Vučić je do sada dobijao najviše glasova.

Korpa za spas od bede

Koliko god vlast tvrdila da se u Srbiji živi sve bolјe i da su plate "nikada veće", realnost je da je u prethodne dve godine došlo do velikih poskuplјenja.

U "potrošačkoj korpi" najveći broj artikala poskupeo je za više od 50%. Toga je očigledno postala svesna i vlast, čim je odabrala 20 artikala koji će se prodavati po nešto nižim cenama do kraja godine.

Pad prihoda od PDV-a

Možda je najbolјi pokazatelј pada standarda i potrošnje stanovništva veliki podbačaj u naplati PDV-a. Naime, u rebalansu budžeta se predviđa naplata 824 milijarde dinara umesto 865 milijardi, koliko je bilo predviđeno po prvobitnom budžetu.

Pritom, kod izrade budžeta, računalo se na prosečnu inflaciju ove godine od 8%, dok je ona u prvom delu godine bila čak i duplo veća.

Manjak u budžetu Vlada je pokušala da objasni većim uvozom energenata prošle godine i povećanim trošenjem zbog rata u Ukrajini. Pravi razlog jeste pad potrošnje stanovništva.

Balon je pred pucanjem

U predizborne poteze vlasti možemo računati i odluku Vlade da jednostrano poveća od januara minimalnu zaradu na 401 evro. To povećanje takođe će uticati na rast inflacije, pošto je porast minimalca veći od zbira stope inflacije i rasta BDP-a. Privreda će morati povećane troškove rada da pokrije povećanjem cena. To je priznao i Vučić.

Politika naglog i neopravdanog rasta zarada bez povećanja produktivnosti vodi se već nekoliko godina, što u uslovima defakto fiksnog kursa dinara značajno ugrožava konkurentnost naše privrede. Zabrinjavaju podaci da je međugodišnja stopa rasta u prerađivačkoj industriji simboličnih 1%.

Kurs dinara se drži fiksiranim za evro uz pomoć nekoliko faktora - zaduživanjem države u inostranstvu, stranim direktnim investicijama, doznakama iz inostranstva i rastom izvoza IT usluga. Za zaduživanje ove godine Srbija mora da plaća visoke kamate, tako da će država iz budžeta samo za kamate ove godine platiti 150 milijardi dinara. Naredne godine za kamate će platiti preko 200 milijardi dinara.

U prerađivačkoj industriji su stale ozbilјne strane investicije i pored nikada većih subvencija koje odobrava naša država, a fabrike koje očajnički otvara predsednik Vučić davno su ugovorene. Tekuće strane investicije su uglavnom u stambenu izgradnju, koja nema uticaj na razvoj privrede i izvoz.

Srpska ekonomija se u ovom trenutku ponaša kao balon koji se sve više naduvava. Uz fiksan kurs dinara i inflaciju koja je više nego dvostruko veća od inflacije u zoni evra, Srbija gubi konkurentnost. Povećane isplate stanovništvu kroz rebalans i pomoć penzionerima, povećanje akciza i povećanje minimalca mimo povećanja produktivnosti, jesu inflatorne mere.

Nezahvalno je prognozirati kada će taj balon pući, ali se taj trenutak opasno približava.