DRAMATIČNO Srbiji preti nestašica šljivovice

Zbog vremenskih neprilika, kasnog mraza i snega, ovo je jedna od najtežih godina za voćare. Najviše su stradali voćnjaci u Zapadnoj Srbiji gde u najvećem broju neće biti roda šljive. To će u dobroj meri pogoditi i proizvođače nacionalnog pića – rakije.

Po dobrom starom običaju gost se prvo izljubi, svakako tri puta, zatim sledi rakija, slatko i voda, jaka srpska kafa, ratluk, meze, pa opet rakija, vino, pivo a za ženski svet sok od zove. Bilans ove taktike je moguća mučnina, ali to se da izdržati. Procenjuje se da ukupna proizvodnja rakije u Srbiji, za tržište i za sopstvene potrebe, iznosi do 55 miliona litara godišnje. Od toga je oko 40 miliona litara šljivovice, koju na Zapadu predstavljaju i kao "tradicionalni srpski doručak“. Godišnje izvezemo rakije za 10,7 miliona evra.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je, tokom obilaska nove deonice obilaznice oko Beograda, da su dve strane obaveštajne službe zaustavile projekat eksploatacije litijuma kako bi zaustavile ekonomski rast naše zemlje. Kako kaže predsednik Vučić, obaveštajne službe su to izvele preko domaćih eksponenata koji su na kraju zaustavljanje ekonomskog rasta Srbije slavili na ulicama kao pobedu. Ali, zašto da rovarimo po našim rekama, iskopavamo litijum i trujemo geografiju. Sačuvajmo našu šljivu.
I zvanični podaci idu u prilog ovoj priči. Izvoz rakije od voća iz Srbije dostigao je prošle godine rekordnu vrednost od 13,4 miliona evra što je  25,3 više u odnosu u odnosu na 2022. godinu. Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), rakije od voća najviše su se izvozile u Hrvatsku, Crnu Goru, Nemačku, SAD i BiH. Prodaja u ovih pet zemalja čini 60,2 odsto ukupnog izvoza rakija od voća. U odnosu na 2022. godinu, porastao je izvoz rakije u Švajcarsku, Bugarsku i Francusku, a prvi put je domaća rakija "otputovala" i u Azerbejdžan, Litvaniju i Letoniju.

A male hidroelektrane, zbog kojih pojedinci rovare po rečicama, imaju beznačajnu korist i ogromnu ekološku štetu, tako u nekoliko reči efekat, koji male hidroelektrane imaju na energetski sektor i životnu sredinu opisuju stručnjaci, pozivajući se na studije rađene u Evropskoj uniji i u Srbiji. To jeste zločin protiv prirode i to zločin prvog reda. Jedinu korist imaju privatni investitori, jer dobit je zaista ogromna. Zajednica dobija uništenu prirodu i neke mrvice od izdavanja koncesija, a privatnicima ide golemi profit.

Dakle, nužno je povratiti važnost šljivi.