Kina udarila Ameriku gde je najtanja

Isporuke magneta, bitnih za sastavljanje svega, od automobila i dronova do robota i projektila, zaustavljene su u mnogim kineskim lukama dok kineska vlada izrađuje novi regulatorni sistem. Jednom kad se uspostavi, novi sistem bi mogao trajno da spreči da zalihe dopru do određenih kompanija, uključujući američke vojne ugovorne strame.

Službeno gušenje deo je kineske odmazde za naglo povećanje carina predsednika Trampa koje je počelo 2. aprila.

Kineska vlada je 4. aprila naredila ograničenja izvoza šest teških retkih metala koji se u potpunosti rafiniraju u Kini, kao i retke magnete, od kojih se 90 posto proizvodi u Kini. Metali i posebni magneti izrađeni od njih sada se mogu isporučiti iz Kine samo uz posebne izvozne dozvole.

Ipak, Kina jedva da je počela da uspostavlja sistem za izdavanje dozvola. To je izazvalo zaprepašćenje među rukovodiocimaa industrije da bi se proces mogao odužiti i da bi trenutne zalihe minerala i proizvoda izvan Kine mogle biti niske. 

Ako fabrike u Detroitu i drugde ostanu bez snažnih magneta, to bi ih moglo sprečiti u sklapanju automobila i drugih proizvoda s električnim motorima koji zahtevaju te magnete. Kompanije se uveliko razlikuju u veličini svojih zaliha za hitne slučajeve za takve nepredviđene situacije, tako da je vreme prekida proizvodnje teško predvideti.

Takozvani teški metali retke zemlje obuhvaćeni obustavom izvoza koriste se u magnetima koji su neophodni za mnoge vrste električnih motora. Ovi motori su ključne komponente električnih automobila, dronova, robota, projektila i svemirskih letelica. Automobili na benzinski pogon takođe koriste električne motore s magnetima retkih zemalja za kritične zadatke poput upravljanja.

Metali takođe ulaze u hemikalije za proizvodnju mlaznih motora, lasera, prednjih svetala automobila i određenih svećica. A ti su retki metali vitalni sastojci u kondenzatorima, koji su električne komponente kompjuterskih čipova koji pokreću poslužitelje veštačke inteligencije i pametne telefone.