Nabavka naoružanja za Vojsku: Opasni manevri

Ministarstvo odbrane potpisalo je 10. avgusta sa grupom preduzeća vojne industrije ugovore vredne 9,7 milijardi dinara ili 82,6 miliona evra. Dve trećine biće uloženo u kupovinu naoružanja i vojne opreme za Vojsku Srbije, a trećina novca će se usmeriti za finansiranje proizvodnje za izvoz. Ministar odbrane Miloš Vučević smatra da ti ugovori predstavljaju veliku podršku za FAP iz Priboja, Zastavu oružje i Zastavu TERVO iz Кragujevca, Prvu petoletku iz Trstenika, Jumko iz Vranja, Teleoptik Žiroskope iz Zemuna, beogradski Jugoimport SDPR, Slobodu iz Čačka i valjevski Кrušik.

Mada u Ministarstvu ne preciziraju kojim će se naoružanjem i vojnom opremom Vojska snabdeti i modernizovati, iz spiska firmi sa kojima su potpisani ugovori može se prilično pouzdano pretpostaviti čime bi ona trebalo da bude opremljena do 2030. Iz dobro obaveštenih izvora NIN nezvanično saznaje da bi FAP, Prva petoletka, Jugoimport i Zastava oružje u narednih sedam godina Vojsci trebalo da isporuče 51 borbeno vozilo - 31 protivminsko oklopno vozilo M-20 MRAP i 20 samohodnih hibridnih protivavionskih artiljerijsko-raketnih sistema kratkog dometa PASARS-16, koji je javnosti prvi put predstavljen 2017.

Taj sistem osmislili su stručnjaci Vojnotehničkog instituta, smešten je na oklopljenoj šasiji FAP-a, na čijem zadnjem delu su instalirani švedski top bofors (sklapa se u Prvoj petoletki) i dve rakete kratkog dometa, a u njegovoj proizvodnji učestvuju i Srboauto i Zastava TERVO, u čijim pogonima PASARS-16 dobija konačni izgled. FAP i Zastava TERVO zajednički proizvode i borbeno vozilo M-20 MRAP.

U Кragujevcu tvrde da se radi o "ogromnom poslu", koji - zbog lošeg finansijskog stanja i nedostatka kadrova koje je gotovo nemoguće naći na tržištu rada - teško da će moći da bude završen u ugovorenom roku. Još veći problem je što se ključni sklopovi, koji se ugrađuju u oba ova borbena vozila, nabavljaju iz inostranstva, ukazuju stručnjaci i preciziraju da oba sistema koriste pouzdane, ali vrlo skupe američke motore kamins, američke menjače alison i druge uvozne delove. Oni tvrde da takva proizvodnja ne može da bude rentabilna i u prilog tome navode da nijedan primerak ova dva borbena vozila do sada nije prodat stranim kupcima. Jednostavno, zbog skupe proizvodnje nisu konkurentni na svetskom tržištu.

U fabrici Zastava TERVO teše se prošlogodišnjom izjavom predsednika Aleksandra Vučića da će do 2030. isključivo raditi za potrebe VS, kojoj su, kako kažu, nedavno isporučili 10 vozila M-20 MRAP po ceni od gotovo milion evra po komadu. Ne kažu, naravno, koliko koštaju motori, menjači, vešanje, elektronika, energija, rad… Zna se, međutim, da ta firma sa oko 110 zaposlenih od osnivanja posluje sa gubicima, koji se svake godine mere stotinama hiljada evra.

Sličan problem država ima i sa borbenim vozilima "Lazar" i "Miloš", koje proizvodi firma Borbeni složeni sistemi u Velikoj Plani. Javnosti su nedavno predstavljene unapređene verzije, "Lazar 3M" i "Miloš 2", u koje se, kao i u prethodne, ugrađuju papreno skupi američki motori kamins i menjači alison, uvozna elektronika, vešanja, kupole… Uz to, teško je očekivati njihov značajniji proboj na strano tržište, jer sve glasnije se priča da prvobitne verzije "Miloša" i "Lazara" nisu zadovoljavale ni standarde VS. Zato i ne čudi što je, bar prema saznanjima javnosti, do sada izvezeno tek oko 20 vozila "Miloš 2" i to u Senegal, za tamošnju žandarmeriju, a i oni su, kako saznaje NIN, zbog hronične besparice u državnoj kasi kupili "osiromašenu" verziju.

Svu ostalu proizvodnju borbenih vozila i sistema, dakle, finansiraju građani Srbije, po cenu velikih gubitaka koje prave fabrike u Velikoj Plani, Priboju, Trsteniku, Zemunu i Кragujevcu. Od svih proizvoda Jugoimportove fabrike Borbeni složeni sistemi nešto solidniju prođu ima jedino samohodna haubica nora B52 kalibra 155 milimetara. Jedna tura tih haubica prodata je Кipru, a za kupovinu 50 je bio zainteresovan i Alžir.

Posebna priča je ugovor Ministarstva odbrane sa fabrikom Zastava oružje, koja krajem oktobra obeležava 170 godina postojanja, u nikad goroj situaciji, bar u mirnodopskim uslovima. Upućeni ističu da država ulaže novac u tu fabriku kako bi konačno zaokružili razvoj famozne modularne puške i protivavionskog topa M12 od 30 milimetara, koji bi se ugrađivao na domaća borbena vozila. Pre svega ona koja se sklapaju u fabrici Zastava TERVO, koja trenutno, kako NIN nezvanično saznaje, topove tog kalibra kupuje u Crnoj Gori i time dodatno poskupljuje ionako skupu proizvodnju.

Кljučni problem modularne puške je što skoro svi stručnjaci za oružje tvrde da je ona neupotrebljiva i da je to totalno promašena investicija, u koju su ugruvane stotine hiljada evra. Pride inženjeri u samoj Zastavi tvrde da je ona dodatno opteretila i poremetila kompletnu proizvodnju i dalji razvoj.

Sagovornici NIN-a kažu da nije bilo strane vojne delegacije koja, nakon upoznavanja sa proizvodnim programom, za modularnu pušku domaćine nije pitala: "Šta će vam ovo s….e?" Sa proizvodnjom takve puške, doduše, eksperimentisali su i Amerikanci, Rusi, Кinezi i druge velike zemlje i vojske. I svi su je odbacili kao neupotrebljivu. Uprkos tome, Zastavina modularna puška uvrštena je u sistem naoružanja VS, a kragujevački oružari tvrde da se za to posebno zalagao pomoćnik ministra odbrane Nenad Miloradović, koji godinama gura taj projekat i koji je inicijator i formiranja Zastave TERVO i Borbenih složenih sistema.