Zašto je Justin na udaru vrha SPC i trn u oku režima SNS: Inicijalna kapisla - orden Vučiću

Već dve nedelje, on se nalazi na udaru Sinoda Srpske pravoslavne crkve, koji je pokrenuo istragu protiv njega, zbog kako se navodi, spornog načina na koji vodi eparhiju.

U javnosti se spekuliše da je prava namera da se on sam "povuče" sa mesta mitropolita, a samim tim i da iščezne njegova javna kritika prema represiji režima. Ipak, hronologija napada na mitropolita Justina, prema tvrdnjama poznavalaca stanja u Eparhiji žičkoj, traje znatno duže, piše OzonPress.

Prema rečima člana sveštenstva Srpske pravoslavne crkve, koji je iz razumljivih razloga želeo da ostane anoniman, netrpeljivost prema Justinu datira od 2019. godine, kada je Eparhija dobila određenu svotu novca za proslavu povodom osam vekova od osnivanja Srpske pravoslavne crkve.

Tadašnji Patrijarh SPC, Irinej daje predlog da se predsedniku Aleksandru Vučiću uruči orden Svetog Save Prvog I reda. Međutim, Amfilohije, mitropolit crnogorsko-primorski se pobunio. Jedan od potpisnika protiv tog predloga, koji je među prvima podržao Amfilohija, bio je i Justin.

Tadašnji ministar pravde, Nikola Selaković, izražava nezadovoljstvo zbog Justinovog poteza, a ubrzo se od Žičke eparhije traži da dostavi ,,raport“ o tome kako je potrošen novac koji je poveren za obeležavanje jubileja. No, budući da nisu uočene nikakve nepravilnosti i da su za sve troškove u eparhiji imali račune, od toga se odustalo.

Nakon toga usledio je Izborni sabor Srpske pravoslavne crkve, odnosno, odabir novog patrijarha, kada se tadašnji vladika Justin, zajedno sa još šest episkopa zalaže da se odustane od predloga da se odabir vrši u Hramu svetog Save, zbog mogućih upliva državnih tajnih službi, piše pomenuti medij.

Ubrzo, kako objašnjava sagovornik, počinje medijska hajka prema mitropolitu Justinu, koja se nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu samo produbljuje.

Na kraju 2024. godine, mitropolit Justin javno je podržao studentske proteste i okarakterisao ih kao način borbe mladih za pravednije društvo, navodeći da to radi iz hrišćanskih, a ne političkih razloga.

Nakon što je vladika David u jednom od svojih pisama, studente nazvao fašistima, mitropolit Justin je, zajedno sa još šest episkopa, mitropolitom nemačkim Grigorijem, crnogorsko-primorskim Joanikijem, zahumsko-hercegovačkim i primorskim Dimitrijem, zapoadnoameričkim Maksimom i episkopom istočnoameričkim Irinejem, uputio otvoreno pismo javnosti i pozvao na poštovanje studenta i odgovorno izveštavanje medija.

Kao jedini potpisnik čija se eparhija nalazi na teritoriji Srbije, vrlo brzo mitropolit Justin se ponovo nalazi na tapeti režima i medija, pa čak i crkvenih visokih vlasti. Inspekcije postaju sve češće, a svaki korak biva propraćen ,,pod lupom“, što nije slučaj sa drugim eparhijama.

Za sutra, 23. oktobar, od 10 časova, najavljena je i kontrola Sinoda Patrijaršijskog upravnog odbora, koji čine mitropolit bački Irinej Bulović, mitropolit budimljansko-nikšićki Metodije i član kabineta patrijarha Porfirija, protojerej stavrofor Velibor Džomić, doskorašnji veliki prijatelj i poštovalac mitropolita Justina, koji je iz nepoznatih razloga prešao ,,na drugu stranu“.

Sutrašnjom revizijom doneće se odluka da li će mitropolit Justin biti smenjen i penzionisan, a kako se spekuliše u crkvenim krugovima, patrijarh Porfirije odrediti stavropigijalni manastir, koji će se dati na upravljanje Tihonu Rakićeviću, bivšem igumanu manastira Studenica.

Podsetimo, građani Kraljeva, pre dva vikenda, organizovali su veliku šetnju do manastira Žiča, u znak podrške mitropolitu Justinu, koji trpi konstantne represije režima zbog javne podrške studentima.

Manastir Studenica nedavno je ugostio i studente DUNP-a (bez pitanja nadležnog mitropolita, sa ciljem da se, kako objašnjava sagovornik, doda i to kao epilog čitave situacije zbog podrške studentima) koji su iz Novog Pazara pošli za Novi Sad, kako bi prisustvovali komemorativnom skupu povodom godišnjice od pada nadstrešnice kada je život izgubilo 16 ljudi.

Prema njegovim rečima, podrška koju dobija mitropolit Justin nije slučajna, jer narod prepoznaje da crkva ne treba da ima za cilj da se bavi politikom. Iako je kroz istoriju bila primorana da zauzme stav, njen cilj je da, prevashodno, predstavlja savest i moral države i naroda.