"Katastrofa": Grujičić razbesnela i lekare i pacijente

Sve do aprila 2019. godine lekari u domovima zdravlja u Srbiji, mogli su da pacijentima otvaraju bolovanja do 30 dana. Međutim, pre četiri godine ova praksa je promenjena, pa su dobili pravo da potpisuju odsustva sa posla i do 60 dana. U ekstremnim situacijama zakon je dozvoljavao uput na Komisiju i posle 90 dana.

Prema najavi ministarke zdravlja Danice Grujičić, ta praksa se dramatično menja. Plan je da se nakon samo dve nedelje ide na komisiju.

Kada je bolovanje koje daje izabrani lekar produženo na dva meseca, preskočena je prvostepena lekarska komisija RFZO na koju su oboleli morali ranije da idu posle 30 dana bolovanja. Po svemu sudeći, ova komisija se sada "vraća u igru", a pacijenti će pred lekare morati da izađu već dve nedelje nakon otvaranja bolovanja. Koliko će posle tog perioda bolovanje biti produženo, zavisi od odluke komisije, tačnije od stanja pacijenta i stepena dijagnoze.

- Pomeranje otvaranja bolovanja od strane izabranog lekara, koje je urađeno 2019. godine, upravo je bilo sa ciljem da se pacijenti ne bi maltretirali. Sad ih ponovo vraćamo na staro, umesto da poboljšavamo i pojednostavljujemo sistem. Ako pacijent ima prelom kosti, unapred znamo da će bolovanje morati da traje duže od mesec dana i tu nema spora. Međutim, lekari koji su u komisijama, koje odlučuju o produžetku bolovanja, ili su u penziji, ili su došli iz nekih potpuno drugih oblasti. Često uopšte nisu u temi o kojoj treba da odlučuju, postavljeni u komisiju da bi imali šta da rade ili po direktivi, pa često oštete pacijenta - rekao je za Nova.rs Rade Panić, član Glavnog odbora Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

- Potrebno je da informacioni sistem IZIS konačno počne da radi i da se i otvaranje bolovanja rešava preko računara, da budemo svi umreženi i prestanemo da idemo unazad sa birokratijom. Ovakva promena će opteretiti zdravstveni sistem, koji je posle kovida i uz manjak izvršilaca u ustanovama, već preopretećen, pa nas država ovakvim potezima sve više tera u privatizaciju - dodaje Panić.

Na najavljene izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju, reagovali su lekari domova zdravlja, koji predlažu da se sistem vrati na staro i da država ponovo uvede interne komisije, kako se pacijenti ne bi mučili.

- Nekad smo takođe otvarali bolovanja na 15 dana, ali tada smo imali internu komisiju u domu zdravlja pred koju je pacijent sa uputom išao nakon isteka prve dve nedelje. Kolega koji je bio u internoj komisiji dobio bi i izveštaj specijaliste o bolesti pacijenta i kompletnu dokumentaciju. Posle mesec dana oboleli su išli pred takozvanu veliku komisiju, koja je odlučivala o produžetku na 60 dana ili zaključenju bolovanja. Sada će, očigledno, oboleli biti upućivani na ovu komisiju u RFZO ili ministarstvo, još se ne zna, već posle 15 dana. To će za teže pacijente biti strašno maltretiranje, potpuna katastrofa. Bilo bi dobro da se ponovo uvede interna komisija koja je odlično funkcionisala. U njoj je uvek bilo neki stariji, iskusan lekar, koji je mogao da proceni koliko je odsustvo sa posla neophodno u zavisnosti od bolesti i tako nije bilo mogućnosti zloupotreba - objašnjava dr Milivoje Marić, iz jednog beogradskog doma zdravlja.

Koliko traje bolovanje u regionu i kako su rešili problem zloupotreba

U regionu je scenario sa bolovanjima bio sličan onome koji se sada sprema u Srbiji. U susednoj Crnoj Gori je do pre nekoliko godina izabrani lekar, umesto do mesec, bolovanje pacijentima otvarao najduže 15 dana, dok je dalje svaka odluka bila na lekarskoj komisiji. Međutim, zbog komplikacija za obolele, ali i lekare, i preobimne administracije, otvaranje bolovanja je izmenjeno i sada izabrani lekar u ovoj državi ima pravo da potpiše odsustvo sa posla na 30 dana.

Posle ovog perioda osiguranik se upućuje na prvostepenu lekarsku komisiju na dalju procenu potrebe za bolovanjem. Proveru privremene sprečenosti za rad, koju je utvrdio izabrani doktor do 30 dana, vrši komisija koju imenuje Fond, dok proveru privremene sprečenosti za rad koju je utvrdila Lekarska komisija Fonda, vrši komisija koju obrazuje Ministarstvo zdravlja, čime je nemoguće doći do zloupotrebe.

U Hrvatskoj je zastupljen sličan sistem, s tim što početak i dužinu trajanja bolovanja radnika, utvrđuje izabrani porodični lekar, u zavisnosti od vrste bolesti. Njegov rad, kao i odluke komisije takođe su na proverama nadležnih službi.

U Nemačkoj na bolovanje šest nedelja

U Nemačkoj, zemlji u kojoj živi i radi najviše građana iz Srbije, po zakonu, svako ko je zaposlen duže od četiri meseca, ima pravo na bolovanje do šest nedelja, koje je 100 odsto plaćeno.

- Radnici mogu poslodavcima do tri dana da prijave da su bolesni bez ikakvog lekarskog izveštaja, više puta godišnje, a posle toga, sve zavisi od stepena bolesti. Bolovanje se može produžavati mesecima uz adekvatnu dijagnozu. Na primer, na račun bolesti deteta, oba roditelja mogu da uzmu bolovanje po 10 dana godišnje, ali sa opravdanjem od pedijatra. Bolovanje svima otvara kućni lekar, koji na maksimalno tri nedelje može da ga opravda u kontinuitetu, ali može neograničeni broj puta da se produžava, zavisno od dijagnoze i stepena bolesti - objašnjava za Nova.rs dr Nikola Ljubisavljević, koji radi u Nemačkoj, u bolnici u blizini Minhena.