Od rijalitija do državnog lojalitija

Кad pišem stručne komentare, izbegavam da analiziram motive i svrhu donošenja propisa i fokusiram se na pravna pitanja, jer ne želim da ono što iznosim poprimi bilo kakav politički prizvuk. Naprosto, postavljam logična pitanja i razmatram napisano sa stanovišta struke.Ali, kad sam analizirao Pravilnik o penzionerskoj kartici, morao sam da izađem iz tih okvira. Inače, smatram da korisnici prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja zaista moraju imati nekakav identifikacioni dokument kojim potvrđuju svoj status, umesto da to čine penzionim čekovima i sl. Кao što se zdravstvena kartica koristi za ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu. Ništa sporno u tome. Mada, tehnološki, svi podaci mogu biti pohranjeni na ličnu kartu, tako da sve kartice može zameniti jedna, ali zanemarićemo i to.

Postojanje same kartice predviđeno je Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji kaže da Republički fond PIO izdaje korisniku prava penzionersku karticu. Ali, zašto je onda Pravilnikom predviđeno da se podnosi zahtev za to? Zar ne bi trebalo da ih svi penzioneri automatski dobiju?

I ranije je bilo predviđeno postojanje ovih kartica. Jedino što u vreme donošenja prethodnog pravilnika, u februaru 2018. nije postojao zakonski osnov, jer je član zakona koji ih predviđa, dodat tek krajem septembra 2018. Malo problematično, ali važna je dobra namera. Mada, i stara poslovica kaže da je put do pakla popločan najboljim namerama... A dobro, možemo te kartice tretirati neformalno, šta sad što zvanično služe za dokazivanje nečijeg statusa.

Čemu služi penzionerska kartica? Pravilnik kaže za dokazivanje statusa korisnika prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja i/ili ostvarivanje određenih pogodnosti kod davalaca pogodnosti. Po prethodnom pravilniku penzionerska kartica koristila se za dokazivanje statusa uz lični identifikacioni dokument. Međutim, ove kartice po novom pravilniku, postaju nešto drugo. Jer, ispade da im prevashodna namena nije dokazivanje penzionerskog statusa. Da jeste, bile bi automatski izdate svima u evidenciji Fonda PIO, a ne samo onima koji ih zatraže. Time što to dokazivanje statusa ima za cilj ostvarivanje nekakvih pogodnosti, one postaju članske kartice nekakvog Loyalty programa. Jer, dok je stari pravilnik uređivao samo izgled i postupak izdavanja kartica, novi pravilnik sada reguliše način dobijanja pogodnosti kod trgovaca i pružaoca usluga.

Vlada je još dala preporuke organima uprave da smisle šta da preduzmu ili predlože, kako bi se omogućilo ostvarivanje ovih pogodnosti. A posebno je zanimljiva "preporuka" pravnim licima u privatnoj i javnoj svojini i preduzetnicima da omoguće ostvarivanje tih pogodnosti. Znači, te pogodnosti penzionerima daju privrednici, a ne država? I to slobodnom voljom, ako imaju interes za to. Кao i uvek, teret je elegantno prebačen na druge, a država kobajagi brine o svojim građanima.

A šta je sad drugačije? Pa svaki trgovinski lanac inače ima neki popust za penzionere. Da zanemarimo što je "malo" sporno što se time diskriminišu drugi kupci. Da, penzioneri jesu u lošem položaju, ali o tome mora da brine država, a ne privrednici. A nikako se njihov položaj ne sme "popravljati" proizvoljnom diskriminacijom. Jer, u prodavnici, novac je novac, a svaki kupac je isti. Nikome na čelu ne piše kolika su mu primanja, ni koliko osoba izdržava.Кako je zamišljeno to ostvarivanje pogodnosti? Prosto, unošenjem šifre kupca i koda kartice u fiskalnu kasu prilikom plaćanja robe i usluga, Fond PIO dodeljuje bodove korisniku kartice. Te podatke iz fiskalne kase, fondu dostavlja Poreska uprava. Tako, za utrošenih pet stotina dinara, stiče se jedan bod, s tim što je ukupan broj bodova na mesečnom nivou ograničen do visine prosečne penzije. A na osnovu prikupljenih bodova, korisnik kartice može ostvariti popust, poklon i sl. kod davaoca pogodnosti. I ne, dodeljeni bodovi ne mogu se zameniti za novac.

Dakle, Fond PIO uz pomoć Poreske uprave, prikuplja i obrađuje podatke i vodi evidenciju o dodeljenim i utrošenim bodovima. Gde ima bolje?