Kako je Vučić izašao iz frižidera i sačuvao SNS-u milione

Tri sata pre početka izborne tišine 2022. godine, na televiziji Pink počela je emisija „Aleksandar Vučić - dela govore“. U studio Pinka pravo iz frižidera ušao je predsednik Srbije i lider Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić sa teglom krastavčića u rukama. Gotovo puna dva sata u udarnom terminu Vučić je, zajedno sa svojim saradnicima, iznosio „završne reči“ kampanje, piše CINS.

Za to vreme, u gornjem levom uglu ekrana nekoliko puta pojavljivala se oznaka „zakupljeni termin“.

Srpska napredna stranka je u prethodna dva izborna ciklusa zakupljivala termine na Pinku koji su daleko prevazilazili vreme koje je po Zakonu o oglašavanju dozvoljeno. Naime, prema njemu, svako oglašavanje na komercijalnim televizijama duže od 12 minuta u jednom satu je zabranjeno.

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je zbog toga protiv Pinka podnosilo prekršajne prijave, međutim ostalo je nepoznato zbog čega SNS to konstantno radi.

Istraživanje CINS-a pokazuje kako je koristeći zakupljene termine umesto običnih promotivnih spotova, vladajuća stranka dolazila do znatno jeftinije promocije tokom izbora. Reč je o više od 2,8 miliona evra, odnosno preko 330 miliona dinara, koje naprednjaci na ovaj način nisu platili, pokazuju ugovori, fakture i cenovnici do kojih je CINS došao.

Agencija za sprečavanje korupcije, koja je zadužena da kontroliše finansiranje stranaka, nije proveravala cene po kojima je kupovan oglasni prostor za vreme kampanja. Sa druge strane, stručnjaci za finansiranje političkih partija za CINS kažu da je Agencija ovo morala da ispita.

Članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamara Skrozza ističe da povlašćeno kupovanje oglasnog prostora obesmišljava demokratski proces.

- Povlašćeni oglasni prostor u prajm tajmu (udarnom terminu prim.aut) ukazuje je da je to neravnopravna izborna utakmica.

Skrozza objašnjava i da one koji su zbog povlašćene cene više vremena na televizijama ljudi vremenom počinju nekritički da prihvataju kao jedinu moguću varijantu.

Stranke se za vreme izbora na televizijama uglavnom oglašavaju putem promotivnih spotova. Njima predstavljaju sebe, svoje kandidate i pozivaju ljude da glasaju za njih i njihovo trajanje je uglavnom oko jednog minuta ili kraće.

Svako oglašavanje koje traje duže od 12 minuta u jednom satu je zabranjeno. U to spadaju i takozvani zakupljeni termini – vreme predviđeno za prenos stranačkih mitinga, specijalnih emisija i slično – koji mogu trajati i duže od sat vremena.

Međutim, SNS ih je u velikoj meri koristio prilikom svoje promocije. Tokom kampanja 2020. i 2022. godine na Pinku su imali ukupno pet i po sati zakupljenih termina, od kojih najveći deo u udarnom terminu.

Dokumentacija do koje je CINS došao pokazuje da je prosečno cena sekunde ovih nedozvoljenih termina bila četiri puta manja nego prosečna cena običnih oglasnih poruka. Na ovaj način, SNS je samo na Pinku „uštedeo“ više od 2,8 miliona evra.

S obzirom na to da bi tržišna logika bila da televizije gledaju kako da zarade više, postavlja se pitanje zašto bi davali ovako povoljne cene za zakupljene termine, koji su, između ostalog, bili i u prajm tajmu.

Skrozza za CINS objašnjava da postoji neraskidiva veza između medija i političkih stranaka i da ako oni ne zarade na oglasnom prostoru, zarade na neki drugi način.

- Ono što možemo da vidimo i što je veoma jasno jeste da Pink iz dana u dan krši medijske zakone, verovatno još neke, pa nikad ni za šta nije kažnjen.

Pored Pinka, REM je zbog zakupljenih termina prijave podnosio i protiv Prve i Hepija, ali su oni bili u znatno manjoj meri nego na Pinku. Sa druge strane, Socijalistička partija Srbije (SPS) i koalicija NADA su pored SNS-a bile te koje su koristile ovakav vid promocije, pokazuje monitoring Transparentnosti Srbije.

Ove televizije su iz CINS-a pitali zašto su, iako to nije dozvoljeno, omogućavale strankama zakupljene termine. Takođe, pošto je REM te zakupljene termine označavao kao oglasne poruke pitali smo i zašto su ih naplaćivali po nižim cenama. Ipak, od Pinka i Prve nisu dobili odgovor, dok je direktorka televizije Hepi Aleksandra Krstić, koja je potpisivala ugovore sa strankama, rekla da ne daje izjave za medije.