Uskrs: Šta uraditi? Leći iza ponoći, pre svega ljubav

Najvažnija amajlija koja se izrađuje na Uskrs je Čuvarkuća, a na istoku i jugu Srbije na dan Uskrsa se sa prvim, u crveno ofarbanim jajetom, pre nego što se proglasi za čuvara kuće te godine, zdravlje obezbedi svim članovima porodice.

U posudu se sipa malo hladne vode, dodaju se latice prvih cvetova, listići bosiljka i maslačka, pa se kako se koji ukućanin probudi, crveno jaje vrhom umočiti u vodu, svakome se dodirnu prvo čelo, pa brada, potom desni pa levi obraz i za to vreme se izgovara: da si rumen(a) i zdrav(a) k’o crveno jaje. Potom se sa tri prsta poprska svaka osoba a voda se, kao i jaje, čuva u frižideru do sledeće godine.

Na Uskrs se prave kolačići, kavajčići, koji se daju uz farbano jaje. Ujutru kad se kavajčići poređaju na tacnu sa koje će se kolačima služiti svi ukućani i gosti (prijatelji) u sredinu između naše su bake stavljale jedno kuvano jaje koje nije ofarbano već je ostalo belo da bi u kući i oni koji u dom svraćaju, uvek bili iskreni i gajili poverenje jedni u druge.

Ostala jaja, 12 ili 24 ili 32 (važno je da uvek bude tuce jaja, za svaki mesec u godini bar jedno tuce, farbaju se u razne boje, u zelenu za zdravlje, u žutu za ljubav, … ali u crnu.

U porodicama u kojima je od prošlog do tekućeg Uskrsa preminuo neki blizak član, odnosno u kućama koje su u žalosti, održao se običaj da se za Uskrs jaja boje u crno, bez ikakvog znaka i belega, pa se u narodima na Balkanu ovakva jaja nazivaju jaja kaluđera.

Koji se običaji za Uskrs moraju poštovati?

Uskrs u Srbiji se obeležava tako što se legne ranije i ranije ustane, a na sam dan Uskrsa legnite posle ponoći. Jer se veruje da ko legne ranije biće pospan i umoran cele godine.

Drugi nazivi za Uskrs su i Vazam i Veligdan, a Velika nedelja (uskršnja nedelja) se naziva i Strasna nedelja, zato što se reč "strast" u staroslovenskom jeziku vezuje za stradanje i za tugu.

Ujutro domaćica priprema vodu ostalim članovima porodice za umivanje. U vodu se stavlja dren, bosiljak i crveno jaje. Sve ovo ima simboliku sreće i zdravlja.

Sa svih pravoslavnih hramova se ujutro čuju zvona, jer se time označava hrišćansko veselje zbog vasrksavanja Sina Božijeg. Hrišćani se mećusobno pozdravljaju sa "Hristos vaskrse" i otpozdravljaju sa "Vaistinu vaskrse" i takavo pozdravljanje se zadržava sve do Spasovdana.

Spasovdan, kao i Uskrs spada u pokretne praznike, datum Spasovdana se određuje u odnosu na Uskrs, sledi 40 dana posle.

Ukućani, dakle, čestitaju Uskrs jedni drugima, a tek onda se sedne za sto koji je dekorisan uskršnjim motivima. Uvek se prvo jedu jaja, pa tek onda ostatak doručka.

Tada kreće tucanje jajima, koje za sve ukućane predstavlja veliku radost, naročito za najmlađe. Tucanje jajima je, zapravo takmičenje, neretko se organizuju i zvanična takmičenja gde pobednik osvaja nagradu.

Pozdravi "Hristos vaskrse" i "Vaistinu vaskrse" se izgovaraju i tokom tucanja jaja. Pobedio je onaj čije jaje na ostane razbijeno, ako su oba jajeta razbijena onda je nerešeno. Pobednik obično pojede jaje onog ko je izgubio.

Ako na Uskrs dođe gost u kuću onda mu se odmah daruju jaja, a i ako idete kod nekoga u kuću dobro je da ponesete nekoliko jaja kao poklon.

Da li ste znali da običaji za Uskrs u Srbiji nalažu da se za ovaj praznik pravi posebni hleb koji se razlikuje od uskršnje pogače. To su lepinje u koje se stavljaju jaja i nazivaju se kovržanjak. Kovržanjak se poklanja prijateljima koje posetite u danima kada se proslavalja Uskrs. Ovaj običaj se vezuje za područje Vojvodine i istočne Srbije.

Takođe, prema uskršnjim običajima, po kući se sakriju slatkiši, te ih deca traže i nalaze poslastice na neočekivanim mestima.

Drugi dan Uskrsa ili Pobusani ponedeljak

Prvi ponedeljak posle Uskrsa nosi naziv Pobusani ponedeljak i za ovaj dan važe drugačiji običaji nego za Uskrs. I dalje traje praznično raspoloženje, ali je ovaj dan posvećen mrtvima.

Prema Bibliji na dan Velikog petka kada je Isus bio razapet na Hrstu, pucali su grobovi u blizini Jerusalima i digli su se iz mrtvih neki pravedni ljudi. Hrišćanstvo ima veliku povezanost sa kultom mrtvih.

Zato za Pobusani ponedeljak valja otići na groblje svojih pokojnih najmilijih i pobusati njihove grobove sa busenjem i zelenom travom. U nekim krajevima se prvi ponedeljak posle Uskrsa obeležava i kao zadušnice, ali njihov datum nije fiksiran, već zavisi od datuma Uskrsa.

Dakle, ovo je dan koji je posvećen mrtvima, kada sveštenik drži parastose i pomene za pokoj duša mrtvima. Običaji za Uskrs kod Srba podrazumevaju da će se na grob nositi i jaja, a po povratku sa groblja jaja se daju siromašnima.

Uskršnji običaji mogu biti izuzetno zanimljivi, ali su pre svega namenjeni slavlju u krugu porodice, deljenju ljubavi i vere – jer sve su to prave hrišćanske vrednosti.