DIREKTNO PRED ŠTANDOM SNS Neću ceger, je l' ima neko brašno i zejtin?

Srpsku prestonicu su ovih dana preplavili štandovi SNS-a sa promotivnim materijalom. Siptomatično je da su oni uglavnom postavljeni ispred najvećih pijaca u Beogradu.Tamo se građanima dele platene torbe s natpisima AV, upaljači i po koji kačket. Kišobran retko. Upadljivo je da ispred tih nakaradnih skalamerija koje šibaju vetar i kiša, zastajkuju stariji građani, penzioneri. I, sledi pitanje koje je i novinar Direktno.rs čuo: "Šta da stavim u tu torbu. Je l' će da bude neko brašno, šećer, ulje, a?" 

Dakle, kilogram šećera, flaša ulja, kesa testenine, pašteta, konzerva sardina, mesni narezak, 2 kokošje supe (Podravka - budi Srbin), to je Srbija Aleksandra Vučića. Kampanja u punom jeku, samo što nema izbora. Ne samo da izbori nisu raspisani, nego uopšte nema izbora. Ali, penzioneri nešto osećaju, sprema se. Srbija je zemlja staraca, a ubrzano ostaje bez žitelja kojih ima najviše. Oni ionako ne računaju na neku daleku budućnost, to je nepouzdana projekcija bilo čijeg opstanka. Daj samo danas. Za penzionere, vreme postoji kao maglovito sećanje na prošlost.

Prethodne laži možda je već izbrisalo vreme, mnogi nisu dočekali priliku da se bar još jednom suoče sa svojim napasnim dobrotvorom. Šta penzioneri očekuju od čoveka koji ih je nutkao šumećim vitaminima, ako mu još jednom pomognu da očuva apsolutnu vlast. Zatrpani su novim slojevima besmisla, pohlepe, gluposti, kako bi se prikrio zadah raspadanja čitavog društva. Krkobabić srednji je svojevremeno čestitao penzionerima "što su se dobrovoljno odrekli dela penzija, što jedno vreme neće biti u stanju da kupuju darove za svoje unuke, ali su bar spasli svoju državu". Poručio im je da ne čekaju poštara ako ne glasaju za Vučića.

Niko još nije objasnio zašto su dede i babe ove Srbije određeni da budu spasioci države pre no što napuste zemaljski svet. Neki zagriženi među starcima i dalje uzdižu "sina Srbije" u nebesa, i sa neobjašnjivim podaničkim elanom odlaze na skupove njegove sekte. Vučić je, činjenica, izgovorio mnoge laži i njegov rečnik je prepun neispunjenih obećanja. Svim penzionerima, osloncima prošlosti, ljudima bez izvesne sutrašnjice, daće se po tri hiljade, pa onda četiri, pa onda... Nema veze, idemo pred štand po neki kačket. Možda stignu unuci iz Kanade, da se nađe.

U Srbiji sve ima svoju cenu, ma koliko ona u kupovini ljudi bila oborena, tačnije, sa natpisom  "na akciji".