OLOŠ, ŠLJAM, LEŠINARI... Vučić pokrenuo medijsku mašinu laži

Protesti "Srbija protiv nasilja" su masovniji iz nedelje u nedelju, sve više građana iz cele Srbije dolazi na taj skup.Tišina je na tim skupovima najsnažnija poruka i na nju režim nema nikakav odgovor. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostuje na TV Prva. Maltene, svaki treći dan se obraća javnosti od kako su počeli protesti. Kakav je uticaj režimskih medija (pre svega televizija) i distribucije straha na narod, sve u svrhu lažiranja stvarnosti? 

Državna vlast je otvorila turobni, ali ogromni prostor za pretvaranje njoj odanih glasila u zauzdane biltene, koji na agresivan način prenose poželjne stavove klike.Tamo više nema novinara, u njima su samo agenti zaduženi da prodaju jednu vrstu informacije, čiji je kupac vlast sama.To je bensedin za najverniji deo glasačke mašine, koji je priprostim govorom stimulisan da ne misli. Umesto svih misli samo jedan. Užasno stanje neslobode govora i ljudskih prava u Srbiji uzrok je suverene vladavine idiotokratije.

U režimskim medijima nema disonancije, sve je podređeno difuznoj distribuciji samo jednog javnog stava.Tamo slobode govora nema, osim za one koji inače nemaju šta da kažu. Vlast postoji na stalnoj proizvodnji i upotrebi haosa, u temeljnoj negaciji modela i podsistema informisanja. To medijsko divljaštvo gaji se kao čuvar sistema vrednosti, pa se pre ili kasnije mora urušiti samo od sebe. Bez slobodnog javnog servisa ne može se misliti o promeni vlasti. Ono malo medija koji se čvrsto drže svoje slobode, plaćaju veliku cenu za to. Tamo se dobro zna da se sloboda uvek lako gubi, ali nikada se ne dobija, nego se uvek s mukom mora osvajati.

Vučić je postao ministar za informisanje uoči bombardovanja Srbije i tada je pokazao svu svoju netrpeljivost prema novinarima. Korene te netrpeljivosti možemo potražiti u ranim devedesetim godinama, kada još nije ušao u politiku, već je pokušavao da se bavi novinarstvom. Bio je na Palama, kod Ilije Guzine. Uradio je dva priloga, koja nisu baš naišla na oduševljenje uredničkog kolegijuma pa su mu se zahvalili na saradnji. Od tada datira njegov negativni odnos prema medijima.

Slobodan Milošević minimizirao je pojavljivanje u javnosti i uvek je pazio što javno govori, dok je s Vučićem dijametralno suprotno. Međutim, ono u čemu se gotovo u potpunosti poklapaju je tehnologija održavanja na vlasti, s tom razlikom što je Vučić kontrolu medijskog prostora i javnosti, kao i način amortizacije protesta ne samo preuzeo od Miloševića, nego i nadogradio. Do sada se uzdao da niko nema kapacitet za pokretanje zaista masovnih protesta.

Sada je to prokockao zbog vlastitog karaktera.