Afera "Vodič"

Najnovije pismeno obraćanje penzionerima je dodatni, enormno veliki izdatak, koji ćemo na kraju opet platiti mi penzioneri i drugi građani ove zemlje. Čitamo da je za ova pisma koja nam šaljete potrošeno 780.000 evra. Mogli ste ovaj novac da potrošite mnogo razumnije i za prioritetnije svrhe, a i ima ih bezbroj. Ali, novac potrošen za ovu namenu je otišao u ruke to jest džepove firmi koje su već bogate, a koje su štampale 1.600.000 pisama spakovanih u isto toliko koverata a koje, PIO fond i predsednik Vučić šalju na kućne adrese svih penzionera.

Vodič za penzionere?! Gde nas i kuda vodi taj vodič? Šta su nam objasnili i otkrili a što nam predsednik nije već bezbroj puta objasnio u svojim mnogobrojnim redovnim "vanrednim" obraćanjima? Koliko je novih bolnica izgrađeno i koliko ima više lekara i zdravstvenih radnika? Kako je Srbija ekonomski tigar i kako se nikada nije bolje živelo nego sada? Kako će nam, uz nove penzionerske kartice život biti neuporedivo lakši i lepši!

Tačno je da je jako dobro onima koji su predsedniku "uz skute". Ne sumnjamo da je, nikad bolje "dinastiji Krkobabić" na primer ili mladim liderima SNS akademije koji su za nekoliko meseci ili dana pozavršavali silne škole i fakultete, stekli zvanja koja ne umeju ni da izgovore. Sigurno da je, nikad bolje, mlađanom gospodinu Relji Ognjenoviću, koji je postao direktor jedne tako važne ustanove kao što je Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje. Svi znamo da mu je propusnica za tu odgovornu funkciju članska karta SNS-a i drugarstvo sa sinom predsednika.

Te činjenice ne bi bile nikakav problem, da mladi gospodin ima potrebne kvalifikacije za mesto direktora PIO fonda. Ali - nema. On je fizioterapeut i trebalo bi da radi ono što zna i za šta se školovao. Doduše, koliko je takvih na rukovodećim pozicijama, mlađani Relja Ognjenović nije najgori. Makar ne izgleda zastrašujuće kao doskorašnji direktor EPS-a poznat kao Grčić pečenjar.

Pa kome više da verujemo, poštovani predsedniče? Vama ili svojim očima? Kako da Vam verujemo da živimo nikad bolje, kada svakog meseca sve teže i teže stižemo da platimo račune, kupimo lekove i stignemo na red za pregled ili lečenje u nekoj državnoj ustanovi i besplatno?

I mi koji smo radni vek proveli u zdravstvu, nemamo tu privilegiju. Teško mi je i da zamislim kako preživljavaju oni sa minimalnim penzijama. Mogli bismo da nabrajamo probleme odavde do beskraja. Šta vredi, ko će nas čuti i još manje odreagovati na to.

Zato Vas molimo, predsedniče Vučiću, da nam više ne šaljete tako papreno skupa pisma uvijena u ukrasnu foliju nekakvog Vodiča za penzionere štampanog na najskupljem papiru i na velikom broju strana. U laži koje su napisane u tom pismu ne bi poverovali ni naši maleni unučići, koji sa roditeljima, našim sinovima i kćerima žive rasuti po celom svetu. Ne samo da se iz tog boljeg života ne bi nikada vratili u Srbiju, nego sve ređe dolaze u svoju otadžbinu jer ne mogu da gledaju sav čemer i jad u koji se ova država svakim danom sve više utapa i produbljuje već davno probušeno dno. Vidi se to od trenutka kada kroče na tlo beogradskog aerodroma pa nadalje.

Ostavite nas na miru, snalazimo se mi nekako i trpimo. I sami se sa tim slažete da niko na svetu ne ume toliko "dobro" i dugo da trpi kao penzioneri u Srbiji. Nemojte nam više vređati inteligenciju i rušiti dostojanstvo. Ionako to doživljavamo na svakom koraku.

Nažalost, i o ovoj "vodič" aferi će pisati i pričati malobrojni osvešćeni nekoliko dana dok ne stigne nova, veća, još teža, skuplja i strašnija afera, koja će kao i većina do sada, ostati nerazjašnjena, zatrpana nekom drugom i za koju niko neće odgovarati niti snositi bilo kakve posledice.

Srbija je verovatno, među prvim zemljama u svetu po podacima koji se, iz nepoznatih razloga zovu "državna tajna" a trebalo bi da budu transparentni i javno dostupni. A ono što jeste javno dostupno, i previše su Vaše priče i prazna obećanja u koja ni Vi sami ne verujete.

Dr Slavica Plavšić