Društvo i ekonomija

[ Izvor: Telegraf Biznis ]

07. 02. 2023. 06:44 9

Šefovi prate radnike preko kamera, pa im daju otkaz

Građani iz godine u godine podnose sve više pritužbi na zloupotrebu podataka o ličnosti, i postaju svesniji njihovog značaja.

Poverenik Milan Marinović kaže u intervjuu za Telegraf Biznis da je lične podatke potrebno čuvati, poput vrednih stvari koje posedujemo.

Obeležen je i međunarodni Dan zaštite podataka o ličnosti, a Marinović ističe da je cilj da se građani informišu o tome šta su podaci o ličnosti, kako ih pravo štiti i na koji način i pod kojim uslovima se mogu obrađivati.

Prema rečima poverenika, najviše žalbi u tom smislu je bilo na nepostupanje MUP-a, a i sve češće su u odnosu na poslodavac - zaposleni.

Srbija je dobila, treći po redu Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, čiji je zadatak da štiti ove osetljive podatke svakoga od nas.

Da li je u Srbiji u oblasti zaštite podataka o ličnosti došlo do nekih promena i samim tim da li je smanjen stepen zloupotrebe podataka o ličnosti?

- Smatram da građani postaju svesniji koje opasnosti nosi nepromišljeno postupanje sa svojim podacima, kao i koja je uloga Poverenika u pogledu zaštite njihovih podataka o ličnosti. Takođe smatram da su rukovaoci podacima o ličnosti postalni svesni svojih obaveza koje moraju da poštuju. Poverenik svakodnevno radi na edukaciji rukovalaca i obrađivača podataka o ličnosti, organizuje specijalizovane obuke organima vlasti, ali i šalje kontrolne liste - rekao je Marinović i dodao:

- Time delujemo preventivno, edukativno i informativno, pomažući organima koje nadzire da unapred tačno znaju koje su njihove obaveze i šta je potrebno da urade da bi svoje poslovanje i postupanje uskladili sa propisima i sprečili nastanak štete. Tako radimo na smanjenju zloupotrebe podataka o ličnosti i vidi se napredak od početka primene zakona, ali je potreban kontinuiran rad na unapređenju svih aspekata zaštite podataka o ličnosti, naročito imajući u vidu brz razvoj tehnologija i veštačke inteligencije.

Pred kraj prošle godine otvorili ste kancelariju u Novom Sadu. Ove godine ste najavili i otvaranje kancelarija u Kragujevcu i Nišu.

- Iskoristio bih priliku da se zahvalim čelnim ljudima Novog Sada koji su nam pomogli u realizaciji otvaranja područne kancelarije. Prvo u Novom Sadu, koju smo otvorili krajem 2022. godine a onda u ovoj godini ćemo otvoriti i kancelarije u Nišu i Kragujevcu. Smatramo da će time građani regiona moći neposrednije, brže i lakše da ostvare svoja prava koja su u nadležnosti Poverenika.

Prošle su tri godine od početka primene novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koliko je rukovalaca i obrađivača odredilo lice za zaštitu podataka o ličnosti?

- U 2022. godini 600 rukovalaca je imenovalo lice za zaštitu podataka o ličnosti i o tome obavestilo Poverenika, a do sada, od početka primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, ukupno njih 4.448 rukovalaca.

Obavezu dostavljanja evidencije Povereniku o licima za zaštitu podataka o ličnosti u Republici Srbiji ima više od 12.000 subjekata, navedene brojke nisu nešto čime bismo mogli da se pohvalimo ali, kao što sam naveo, radimo na kontinuiranoj edukaciji i smatram da će brojke ove godine biti veće.

Da li ćete početi da sankcioništete one koji ovu obavezu nisu ispunili, a u zakonskoj su obavezi to da urade?

- Do sada nismo koristili represivne mere, najviše zbog Covid19, ali moram da napomenem da će Poverenik svoja zakonska ovlašćenja u pogledu prekršajnog kažnjavanja rukovalaca, odnosno obrađivača, početi da koristi u punom kapacitetu ove godine.

Kolike su predviđene kazne?

- U slučajevima kada je to obavezno, neodređivanje lica za zaštitu podataka o ličnosti predstavlja prekršaj za koji je zaprećena novčana kazna u iznosu od 50.000 do 2.000.000 dinara za rukovaoca i obrađivača koji imaju svojstva pravnog lica, od 20.000 do 500.000 za preduzetnika, a 5.000-150.000 za fizičko lice i odgovorna lica.

Neobjavljivanje kontakt podataka lica za zaštitu podataka o ličnosti i propust da se oni dostave Povereniku predstavlja prekršaj za koji je zaprećena kazna u iznosu od 100.000 dinara za pravna lica, 50.000 dinara za preduzetnike, odnosno 20.000 dinara za odgovorna lica i fizička lica.

Prošle godine, uoči ovog važnog dana, govorili ste da smo najviše ugroženi na poslu, u bolnici i prodavnici - da li se promenila ova statistika?

- Svaka obrada podataka o ličnosti nosi sa sobom rizik od zloupotrebe. Razvoj novih tehnologija uključuje i nove vidove obrade podataka o ličnosti i ukazuje na neophodnost uređivanja takve obrade.

U poslednje vreme je uočljiv rast ugrožavanja privatnosti prilikom korišćenja društvenih mreža i uopšte interneta, kao i prilikom upotrebe video-nadzora.

Da li možete da navedete primer grubog kršenja Zakona, a da je reč o odnosu poslodavac - radnik? Odnosno, uopšte u radnom okruženju?

- Poslodavci često koriste nedovoljnu upoznatost radnika sa njihovim pravima, radi ostvarivanja sopstvenih ciljeva. Neretki su slučajevi u kojima dolazi do disciplinskih postupaka ili čak otkaza ugovora o radu nezakonitom obradom podataka o ličnosti ili obradom van svrhe u koju su ti podaci prikupljeni.

Bitno je naglasiti da je radi punog ostvarivanja ugroženih prava, koja proističu iz radnih odnosa, zaposlenima dostupna i odgovarajuća sudska zaštita.

Poslodavci u Srbiji sve češće koriste različite alate za vršenje nadzora nad radom zaposlenih, kao što su video nadzor, GPS, softveri a nadzor nad korišćenjem računara i drugo. Kako vi to komentarišete, i dodatno, kada je reč o audio i video nadzoru zaposlenik i zaštita podataka o ličnosti - gde je granica?

- Opseg alternativa prilikom korišćenja alata za praćenje radnog učinka zaposlenih je vrlo raznolik, pa se ne može tvrditi da se njihovom upotrebom uvek obrađuju podaci o ličnosti.

Postojeći zakonodavni okvir tretira video-nadzor kao meru tehničke zaštite za sprečavanje protivpravnih radnji protiv lica, imovine i poslovanja, a ne kao sredstvo kontrole radnog vremena zaposlenih i u tu svrhu se ne može koristiti.

Treba imati u vidu da u našoj zemlji trenutno ne postoji poseban zakon koji bi uredio oblast video i audio-nadzora, što navodi poslodavce na pogrešan zaključak da je svaka obrada koja nije zabranjena imperativnom normom-dozvoljena.

To naravno nije slučaj, pa interesi poslodavaca, koliko god bili legitimni, ne smeju prevagnuti nad pravom na privatnost zaposlenih.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 9

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se
Pravila komentarisanja
Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici i kvalitetniji komentari.
Direktno.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo. Komentari koji sadrže govor mržnje i psovke, takodje neće biti objavljeni.
Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije, već samo autora komentara.


Primopredaja

Zoran Živković [17.05.2024.]




Video dana

Muzikalni magarac

Anketa

Ko će osvojiti titulu u ABA ligi?

Rezultati