Ne čekajte simptome: Dr Magdalena Radović za DIREKTNO otkriva zašto su redovni pregledi ključni u borbi protiv raka dojke

Koliko je rak dojke danas rasprostranjen i koliko je važno govoriti o prevenciji?

Rak dojke je najčešće dijagnostikovano maligno oboljenje žena, ali je istovremeno i bolest koja danas može uspešno da se leči, naročito kada se otkrije na vreme. Upravo zato se o prevenciji, redovnim pregledima i ranom otkrivanju govori s posebnim razlogom.

Da li su u najvećem riziku samo žene koje imaju nasledni faktor?

Iako mnoge žene veruju da se rak dojke javlja uglavnom kod onih koje imaju nasledni faktor rizika, praksa pokazuje drugačije. Prosečan celoživotni rizik iznosi 12,4 odsto, odnosno svaka osma žena nosi ovaj rizik. Dodatno, oko 85% novoobolelih žena ne pripada grupi sa povišenim rizikom.

Koji faktori mogu povećati rizik od nastanka raka dojke?

Rizik povećavaju pol, godine života, pojava karcinoma dojke kod najbližih ženskih srodnika, kao i prethodno lečen kancer dojke. Poznati su i nasledni faktori, poput BRCA1 i BRCA2 gena, ali se većina karcinoma javlja i bez pozitivne porodične anamneze. Postoje i faktori na koje može da se utiče, kao što su gojaznost, pušenje, konzumiranje alkohola, fizička neaktivnost i dugotrajna hormonska terapija u menopauzi.

Koliko je važno rano otkrivanje bolesti?

Najveći značaj ima sekundarna prevencija, odnosno otkrivanje karcinoma u fazi kada još ne može da se napipa. To je trenutak kada su šanse za uspešno lečenje najveće, a terapija manje agresivna.

Šta pokazuje statistika kada je reč o uspešnosti lečenja?

Ukoliko je karcinom dojke nepalpabilan ili manji od 15 milimetara, stopa petogodišnjeg preživljavanja ide i do 99%. Sa druge strane, kada je tumor veći od 20 milimetara, u velikom broju slučajeva već su zahvaćeni i limfni čvorovi, što značajno utiče na dalji tok lečenja i prognozu.
Koji su najčešći simptomi na koje žene treba da obrate pažnju?

Najčešći simptom jeste kvržica u dojci, ali nisu retki ni drugi znaci – asimetrija, crvenilo, zadebljanje kože, uvlačenje bradavice, iscedak, nelagodnost ili uvećani limfni čvorovi u pazuhu.

Da li je samopregled dovoljan?

Samopregled, iako važan, nije dovoljan. On može biti deo odgovornog odnosa prema sopstvenom zdravlju, ali ne može da zameni redovne ultrazvučne i mamografske preglede.

Koje su preporuke za preventivne preglede?

Preporuka je da svaka zdrava žena od 25. godine jednom godišnje obavlja ultrazvučni pregled dojki, dok se nakon 40. godine savetuje i redovna mamografija, najčešće na dve godine.

Šta žena treba da uradi ukoliko primeti promenu?

Ukoliko žena između dva redovna pregleda primeti bilo kakvu promenu, potrebno je da se bez odlaganja javi stručnjaku. Pravovremena reakcija je od presudnog značaja.

Kako danas izgleda savremena dijagnostika raka dojke?

Dijagnostika podrazumeva trostepenu evaluaciju – klinički pregled, odgovarajuće radiološke metode i patohistološku proveru. Koriste se digitalna mamografija sa tomosintezom, ultrazvuk sa elastografijom, a po potrebi i magnetna rezonanca. Kada postoji sumnja, radi se i biopsija, koja se danas izvodi minimalno invazivno i bezbolno.

Koliko je važan odnos između lekara i pacijentkinje?

Poverenje između lekara i pacijenta ima veliku ulogu u celokupnom procesu. Kada žena dobije jasne, stručne i pravovremene informacije, lakše razume svoju situaciju i aktivnije učestvuje u lečenju.

Koja je najvažnija poruka za kraj?

Danas rak dojke nije dijagnoza koja automatski znači najgori ishod. Kada se otkrije na vreme, šanse za uspešno lečenje su veoma visoke. Zato je najvažnija poruka: ne čekajte simptome. Idite na pregled redovno. Jer rana dijagnoza je dobra prognoza.