Garaže su ZVEZDE tržišta nekretnina, masovno ih kupuju

Svakako se nameće pitanje ko još kupuje nepokretnosti u vreme krize? Koliko je kupoprodajnih ugovora sklopljeno iz kredita, a koliko za keš? Šta nas očekuje na tržištu nekretnina u 2023. godini i da li će cene rasti ili padati?

Na ova pitanja su u "Uranku“ na televiziji K1 odgovarali Ivana Štrbac iz Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) i Nenada Đorđevića predsednika Upravnog odbora Klaster nekretnine.
- Mogu reći da su garaže zvezde kada je reč o tipu nepokretnosti u godini za nama. Čak 75 odsto je porasla vrednost tržišta garaža u 2022. godini u odnosu na 2021. godinu. Porast u kupoprodaji garaža u poslednjem kvartalu 2022. je 28 odsto veći u odnosu na isti kvartal 2021. godine. Cene garaža idu i do 40.000 evra, a najskuplja garaža prodata je u Beogradu na vodi po ceni od 58.400 evra - kazala je Ivana Štrbac u „Uranku“.

Ona dodaje da ljudi čak kupuju garažna mesta da bi ih rentirali i da je samo u poslednjem kvartalu 2022. godine promet garaža i garažnih mesta u Beogradu i Novom Sadu iznosio 60 miliona evra.
- U četvrtom kvartalu je u Srbiji tradicionalno najveći promet i kupoprodaja. Takva je priroda našeg tržišta. U nekim zemljama više ljudi kupuje nepokretnosti tokom leta. Razgovarala sam sa kolegom iz SAD-a i kod njih se najviše nepokretnosti kupuju preko leta, pre nego krene školska godina, dok mi čekamo da se vratimo sa letnjih godišnjih odmora i tada se nagradimo. Sigurno je da je vreme zimskih praznika, kada naši ljudi dolaze iz dijaspore, prilika koju iskoriste i da kupe nekretninu u domovini. Verovatno je i to jedan od razloga. U decembru se beleži veliki broj ostvarenih kupoprodaja na tržištu. Rast u vrednosti tržišta nepokretnosti odvija se intenzivno od početka 2021. godine - kazala je Ivana Štrbac.

Predsednik Upravnog odbora Klaster nekretnine Nenad Đorđević objasnio je da je tržište nepokretnosti u Srbiji investiciono.

- Kada se pojave naznake da u Evropi može doći do inflacije, nestabilnosti ili rata, što je sada slučaj, naši ljudi žele da ulože u nekretnine. Oni koji imaju gotovinu na računima ili sredstva u inostranstvu žele da ovde kupe nekretnine. Bilo je tako i tokom devedesetih godina. Gotovo svi prodavci nekretnina u Srbiji, tradicionalno, kada prodaju svoju nekretninu ta sredstva koriste za kupovinu druge nekretnine. Retko se desi da sredstva odu na kupovinu nečeg drugog - obveznica ili hartija od vrednosti. Naši ljudi nemaju poverenja u ono što traži dugoročnu društvenu stabilnost. Da bi tržište hartija od vrednosti bilo stabilno morate imati drugotrajne istorijske periode stabilnog razvoja privrede, društva, periode mira, što mi nažalost nikada nismo imali - kazao je Đorđević.
On je objasnio da ljudi u Srbiji znaju šta su hartije od vrednosti ali da imaju strah.

- Tokom dugog perioda i u socijalizmu i u Kraljevini Jugoslaviji smo imali inflaciju, a naročito tokom devedesetih godina. Zato nema poverenja u hartije od vrednosti i štednju, jer njih pogađa inflacija. Za stan se, pak, ne plaše. Ni u Drugom svetskom ratu šteta na stambenom fondu nije bila toliko velika kao u slučaju vrednosti Nedićevog dinara, na primer. Bazični strah ljudi u Srbiji je da će izgubiti ušteđevinu inflacijom ili na drugi način - odjasnio je Đorđević.

Prema podacima iz poslednjeg kvartala, ukupno je devet odsto nekretnina finansirano iz kredita, od toga ukupno 21 odsto stanova.

- Ranije je taj procenat bio oko 30 odsto. Nivo kupoprodaje je blizak rekordnom nivou iz 2021. godine. Ukupan broj nepokretnosti je niži za svega 0,5 odsto (po broju kupoprodajnih ugovora), a kada je reč o stanovima, u Beogradu imamo porast od čak deset odsto. U regionu Vojvodine prodato je 2,3 odsto više stanova - objasnila je Štrbac.
Nenad Đorđević ukazao je na to da naši ljudi poseduju mnogo stanova u kojima ne žive i koje izdaju.

- To stvara veliku ponudu, a s druge strane nemate veliku tražnju jer imamo veliki broj nekretnina u svom vlasništvu. Veliki broj porodica u Srbiji, više od 80 odsto, ima bar jednu nekretninu u vlasništvu. U drugim zemljama nije tako. To je posledica našeg mentaliteta i psihologije – da najviše verujemo tržištu nekretnina, a drugo i poreske politike. Niski su porezi na imovinu i kapital što u razvijenim zemljama nije tako, naročito su visoki porezi u inostranstvu za nekretnine koje se ne koriste i koje se izdaju. Imali smo niske cene rente dok se nije pojavio veći broj stranaca koji rentaju nekretnine, pa su cene porasle. To je trend i sigurno će doći do stagnacije. Sa ovim trenutnim cenama rente došli smo na povraćaj uloženih sredstava koji je otprilike na nivou zapadnih zemalja. U SAD- u je devet do deset godina, u evropskim zemljama 12 ili 13. I mi smo sada negde na 12 ili 13 godina, a sa starim cenama smo bili na više od 20 godina - dodao je Đorđević.