Zavirite u dvorac Dragane Mirković od 50 miliona evra: Ima 12.000 kvadrata, više od 250 prozora, a ni sama zna tačan broj soba (FOTO, VIDEO)

Urednica i voditeljka emisije „Spona“, koja se emituje na RTS, Vera Marjanović je prošle godine u junu mesecu posetila Draganu Mirković u mestu Ebenfurt, gde se nalazi istoimeni dvorac u kom pevačica živi od 2010. godine.

Burna istorija zdanja

Ovo velelepno zdanje je jedno od najstarijih te vrste u pokrajini Donja Austrija, kao i celoj zemlji, a u istorijskim arhivima pominje se još polovinom 12. veka. Našim ljudima je ovaj grandiozni zamak od 12.000 kvadrata postao izuzetno zanimljiv od 2010. godine, kad ga je kupila Mirkovićeva. U to vreme je dvorac bio u lošem stanju, ali je pevačica odlučila da ruini vrati prvobitni sjaj. Kako je velika zaljubljenica u istoriju, ozbiljno je proučavala arhivske zapise, konsultovala se sa stručnjacima iz više oblasti i krenula u veliki poduhvat. Danas je dvorac Ebenfurt uređen, veličanstven sa svojim restauriranim freskama, starom kapelom, tornjevima…

„Mnogo velikih ličnosti je prošlo dvorcem, od nama poznatih na primer Matija Korvin, kralj koji je 10 godina bio ovde u dvorcu. Marija Terezija je takođe bila vezana za ovaj dvorac, kažu da je bila jako dobra sa grofovskom porodicom fon Sutner i da je zato dolazila, dok drugi kažu da je ovde imala svoj sud, ali to ne mogu da potvrdim. Što se tiče porodice fon Sutner, ona je bitna za ovaj dvorac, ona je gotovo do mene bila vlasnica dvorca. Iz te porodice je poznata Berta fon Sutner, koja je dobitnica Nobelove nagrade 1905. godine za mir i leta je provodila ovde. Nekih 100 godina posle dobijanja te nagrade su nas zvali sa austrijske TV ORF da nešto kažemo jer je poslednji njen audio intervju bio baš ovde u dvorcu kada je bila u poseti rođacima, tako da me to fascinira. Njen lik je na kovanici od dva eura u Austriji, njen lik je bio u na novčanici od 1.000 šilinga, takođe u Nemačkoj…“, rekla je Dragana i istakla da je dvorac bio ruina kada ga je preuzela, te objasnila kako je on došao u to stanje:

„Na samom kraju Drugog svetskog rata, Rusi su pokupili sve što je bilo u dvorcu, ostao je bez prozora i vrata, nekoliko puta je bio opljačkan nakon toga. Vlasnici očigledno nisu imali dovoljno novca da se time bave i on je počeo da propada, ali ono što je jako bitno – za vreme Drugog svetskog rata, preko 4.000 izbeglica je sebi spasilo život živeći u ovom dvorcu i postoji film, prisustvovala sam njegovom snimanju, zove se ‘The Cardinal’ u koprodukciji Švajcarske, Nemačke i Austrije baš o tom vremenu kako su se izbeglice spasile. Neverovatno je da su sve freske bile sačuvane, a one su i najvrednije. Inače sam zaljubljenik u istoriju i iste čiste ljubavi sam ušla u celu ovu priču.“

Skupa restauracija

Mirković je otkrila i da li je dvorac renovirala u saradnji sa Zavodom za zaštitu kulturnih spomenika Austrije.

„Nisam morala, ali sam želela. Ne kupuje se dvorac da bi se umanjila njegova vrednost, onda se kupuju vile gde vam ne treba toliko novca, na primer, pitala sam za natkrivanje centralnog dvorišta jer su to uradili mnogo dvorci u Austriji, ali sam za svaki slučaj pitala i oni su potvrdili da to ne remeti ništa, pa čak i dvorac Hofburg ima jedan zastakljeni deo, ali to ništa nisam morala, ali sam želela. Mnogo je jeftinije kupiti vilu nego restauirati nešto ovako. Ostavili smo barok stil bez obzira što ovaj deo gde živim je moderan, ovaj zid koji je ovde bio sam skinula. Bilo je ovde više manjih soba, trudila sam se da sve ispoštujem maksimalno. Povremeno ćemo otvarati zdanje za decu iz škole. Najavili su se studenti i profesori istorije umetnosti iz Beča. Restauiranje je uradila Sandra Jakovljević iz Beograda, preponosna sam što je neko naš to mogao da uradi.“

„Dvorac jeste bio ruševina što se tiče prozora, vrata i tako dalje, ali nećete verovati – najtanji zidovi su metar i po debljine. Glavni zidovi su tri i po metra debljine, a toliko su bili zdravi da je to neverovatno i zato su opstale freske bez obzira na godine, sneg, kišu… Kad smo otkopavali jedan deo pronašli smo rimsko kamenje gde su temelji pravljeni, zato se smatra da je on još stariji nego što piše, a prvi zapisi su iz 1160. godine, pa se zvanično računa od tada, ali stručnjaci smatraju da je ovaj dvorac nastao i pre. Posebno prva kula kad ulazite u dvorac, sa desne strane – ta kula je najveća, građena je tako da ništa nije isto. Nijedan prozor nije iste veličine, to je bilo zahtevno, neverovatno. Ima više od 250 prozora, a nijedan nije identičan, namučili smo se oko toga. Uradili smo sve da liči na stare okvire dvorca.“

Solarni paneli

Voditeljka je pitala i koliko košta da se zimi zagreje ovoliki prostor?

„Nećete verovati, živela sam u kući od 1.000 kvadrata pre dvorca, mene su malo manje koštali struja, voda i svi ti ostali troškovi, nego što me košta za dvorac zato što imam ovde privilegije, a na krovu sa dve strane imam solarne panele, toliko imam tih panela, da mogu i da prodajem struju. Plašila sam se toga kako da zagrejem, koliki će biti mesečni troškovi jer sam baš upoređivala troškove koje sam imala u kući od 1.000 kvadrata, a ovaj dvorac ima 12.000 kvadrata – mislila sam, Bože dragi koliko će to da košta, međutim, onda sam shvatila. Ne gleda se to po kvadraturi. Nisu to beneficije od države, to je neka vrsta razumevanja za ulaganje u nešto što je njihova istorijska vrednost.“

Dragana ističe da ni posle 14 godina života u dvorcu ne zna koliko tačno soba ima: „Nisam brojala, a to me svi pitaju, a ja nikada ne znam da dam tačan odgovor. Ima više sala i svega. Ima različitih stvari, pitanje je šta je soba, da li su to prostorije ili spavaće sobe?“

Jednostavno održavanje

Voditelja ju je pitala i da li joj je potrebna armija ljudi za održavanje čistoće u dvorcu.

„To pitanje sam i ja sama sebi postavila, ali sam se bezrazložno toga plašila. Iskrena da budem, visoki su prozori i plafoni, za detaljno čišćenje iznajmljujem firmu mog prijatelja, oni dođu sa svom opremom, to su ljudi koji su osigurani. Recimo, da se obriše natkriveni deo dvorca – to mogu samo ljudi koji se time bave, oni imaju visoke merdevine, kranove i tako dalje. Oni dolaze tada, a ovako svakodnevno imam samo dve žene koje rade i to vrlo lako i bez problema jer kada se svakodnevno održava, uopšte nije problem. Moram da kažem da dvorište još uvek nije završeno, sada se radi biblioteka u najstarijoj kuli koja ima stepenište.“

Tu smo pronašli stari sat koji nije više radio, stari mehanizam koji je ogroman, a koji će biti u muzeju. Novi sat koji se nalazi na desnoj kući je uradio čovek baš iz ovog mesta, on je želeo da da svoj doprinos i napravio je sat besplatno jer se on ovde igrao kao mali i njegovi preci. Jedan stari bračni par koji živi ovde blizu mi je doneo veliki album sa starim slikama dvorca i ostavili su mi. Inače su me ovde dočekali raširenih ruku, beskrajno su mi zahvalni, jako ljubavni, jako umeju da poštuju. Kad je dvorac kupljen i kada su saznali da ga je kupila balkanska zvezda, oni su me poštovali kao da sam svetska zvezda, ne znajući čak ni moj lik i delo… Imam veliko poštovanje od ljudi ovde, počevši od gradonačelnika do ljudi koji ovde žive i presrećna sam zbog toga.“

Otvaranje kapije

Folkerka je naglasila da želi da u budućnosti otvori kapiju svog dvorca za posetioce: „Ne moram, ali želim iz pristojnosti. Ipak sam ja ovde stranac. Ne znam da li bih dozvolila nekom strancu u Srbiji da kupi nešto naše, a oni su ovde meni dozvolili da budem vlasnik. Imam moralnu obavezu da pustim ljude povremeno kada ja želim i kada meni odgovara da uđu i da vide, da zabeleže ono što je njima interesantno. Uradila sam to prošle godine kada je bila proslava grada, naravno potpuno besplatno. Ne želim da budem sama ovde, i nisam naravno. Deca su mi ovde. Ljudi koji su zaposleni takođe žive na četvrtom spratu…“

„U dvorcu se završava sala koja će biti za manje koncerte klasične muzike, konferencije i tako. Završava se i balska dvorana koja je na drugom spratu gde ja živim i gde su se ranije održavali balovi na kojima je krem dolazi u vreme Sutnera. Kada smo podizali stari pod iz balske dvorane našli smo stari medaljon koji je papa iz Vatikana davao eminentnim ličnostima u svetu, to je dobijao mali broj ljudi. Grof je to izgubio, a taj medaljon je dokaz koliko je ta familija bila cenjena. Taj medaljon će biti u muzeju koji je završen, samo još nameštaj nam je ostao da uradimo. Sve što smo pronašli biće u muzeju.“

U dvorcu postoji i kapela koja je jednom prilikom bila korišćena: „Naši prijatelji, Austrijanac i njegova supruga Italijanka, katolici, su se ovde venčali, kapela je proširena, a na zidovima su freske koje je restaurirala Sandra Jakovljević, ona je uradila i repliku jedne od slika koju su Rusi ukrali“, zaključila je Dragana za RTS.