OBMANA Za ove namirnice svi mislimo da su POSNE, ali NISU!

Da stvar bude gora, postoji i veliki broj artikala na koji velikim slovima piše posno, ali kada okrenete ambalažu i pročitate sitna slova, videćete da su ti artikli sve sem posni, jer u sebi mogu da sadrže jaja, mleko i masnoće životinjskog porekla.

Iako nikada ne biste rekli, ali istina je da većina ribljih pašteta, napolitanki, bombona, biljnih kačkavalja, pekarskih proizvoda, tostova, dvopeka i čokoladnih keksića nije posna iako piše da jeste!

Nutricionisti savetuju da ne verujete trgovcima jer većina posne hrane koja se prodaje u domaćim marketima zapravo uglavnom nije posna, iako se tako reklamira.

Sa druge strane, stručnjaci iz oblasti zaštite potrošača kažu da se ovim trikovima trgovci služe odavno, da je u pitanju klasično dovođenje potrošača u zabludu, ali da ova oblast nije regulisana našim zakonima pa potrošači nemaju gotovo nikakva prava!

Nutricionista Milka Raičević kaže da naši ljudi posnu hranu kupuju masovno, pogotovo u vreme posta.

- Neke stvari koje su nekada bile posne, poput ribljih pašteta, mahinalno stavljamo u korpu iako to već godinama nije posno. Pogotovo nikome ne padne na pamet da pogleda deklaraciju kada na prednjoj strani pakovanja vide znak posno. A kada bi pročitali sitna slova pozadi, videli bi da ti proizvodi uglavnom sadrže tragove mleka, jaja i konzervanse koji sadrže masnoće životinjskog porekla. Zato ja uvek kažem da se ni za jednu namirnicu u prodavnicama, osim voća i povrća, ne bih mogla zakleti da je posna - kaže ona za K1info.rs.

Dodaje da mnogi proizvodi za koje to teško da bismo rekli sadrže u sebi mleko u prahu, goveđi ili svinjski želatin, razne konzervanse životinjskog porekla. Zato je zaista nezahvalno preporučiti nekom koju industrijsku hranu može da jede tokom posta.

Čak ni u pekarama nije sigurno da ćete kupovinom najobičnije kifle ili hleba pazariti postan proizvod.

- Ma koliko to zvučalo čudno, tako je. Moj predlog je da zaboravite na pekaru dok postite. To kažem zato što mnogi pekari u kifle, pite i prazne bureke dodaju svašta, kako bi dobili na ukusu, a i premazuju ih. Čak ni za hleb nisam sigurna čime ih sve premazuju - naglašava nutricionista.

Ona dodaje i da slatkiši poput napolitanki, čokoladnih keksići i kolačići sa ovsenim pahuljicama nisu posni, iako na njima stoji ta oznaka. Ako okrenete proizvod, zaista ćete videti da se u sastavu mogu pronaći i tragovi jaja i mleka.

Najčešću grešku potrošači prave verujući da kupovinom riblje ili veganske paštete ne mogu pogrešiti.

- Ti namazi mahom nisu posni! Proizvođači stavljaju konzervanse koji sadrže masnoće životinjskog porekla i kao se malo bolje zagledate, videćete da na mnogima i ne piše posno. Ima i onih koji stave oznaku posno, a zapravo kada pročitate sastav vidite da su vas prevarili. Takođe, potrošači veruju da su biljni kačkavalji posni, ali to je još jedna laž. Kod većine biljnih kačkavalja u deklaraciji ćete pročitati kazein, što je protein koga ima jedino u mleku - ističe Raičevićeva za K1info.rs.

Potrošači gotovo nezaštićeni

Predsednik udruženja "Zaštita potrošača" Nenad Bumbić objašnjava da našim zakonom i Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane nije regulisana oblast posne hrane, što ostavlja prostor za ovakve obmane.

- Potrošači nemaju gotovo nikakva prava, jer nigde nije striktno navedeno šta je to posno, a šta nije. Ako bi došlo do nekog spora, proizvođači bi mogli da se "vade" da njima mleko i jaja jesu mrsni proizvodi, iako većina kupaca smatra da su ovi sastojci mrsni i da im nije mesto u posnoj hrani - napominje on za K1info.rs.

Poziva državu da konačno definiše ovu oblast, kako bi potrošači bili zaštićeni.

- Potrošači bi mogli da se pozovu na obmanjujuće oglašavanje, da se obrate tržišnoj inspekciji, da kaže da je pogrešno informisan. Kazna za proizvođača u ovom slučaju je od 300 hiljada do dva miliona dinara - istakao je Bumbić.