Kirije idu u nebo: Može li zakon da ih spusti?

Od potrebe do luksuza - tako bi najkraće mogao da se opiše podstanarski život poslednjih meseci. Inflacija i dolazak stranaca u Srbiju zbog ukrajinske krize utiču na učestali rast kirija. Pojedini primeri pokazuju da je zakup u nekim slučajevima gotovo preko noći skočio tri puta. Zato iz Pokreta Ne davimo Beograd predlažu uvođenje mera kontrolisane zakupnine.

- Takođe, uvođenje pravne sigurnosti za zakupce u zakupodavce u smislu da mora da postoji pisani ugovor koji je overen kod notara kojim se definiše dužina trajanja ugovora i iznos zakupnine, ali omogućava i zaštita imovine zakupodavca i predložili smo da onaj koji izdaje jednu nekretninu u skladu sa merama kontrolisane zakupnine bude oslobođen poreza na prihod koji ostvaruje iznajmljivanjem ove nekretnine - navodi Robert Kozma, poslanik Pokreta Ne davimo Beograd.

Sagovornik N1 dodaje i da je inicijativa ostvariva, jer bi ključnu ulogu u svemu imali notari koji bi overavali ugovore ukoliko su ispunjeni svi zakonski propisi. Međutim, oni koji su bave nekretninama kažu da je predlog prihvatljiv, ali težak za realizaciju.

- Hajde da pretpostavimo da se to usvoji i da počne da funkcioniše, da li stvarno mislite da će onaj koji je izdavao stan za 500, 600 evra, a sad po ovoj formuli može da ga izda za 200 evra, da će on na takav način to činiti i pristati? Bojim se da će to da dođe do neke sive zone, zato ja predlažem da treba da se uvede drugi sistem, a to je da ova država povede malo više računa o mladim ljudima, da se sagrade stanovi za mlade ljude, da oni mogu i da kupe povoljnije i da zakupe takve stanove. Mi nemamo de fakto malih stanova na tržištu - navodi Katarina Lazarević, agent za nekretnine.

A šta od naglog poskupljenja kirije štiti one koji su stan iznajmili po ceni koju su ranije dogovrili?

- Kada nema ugovora vi ste potpuno nezaštićeni, onaj ko vam je izdao stan, on vam je izdao na reč i može sutra da vas izbaci ili da vam poveća kiriju - navodi Lazarevićeva.

Iz Pokreta ne davimo Beograd kažu da predlažu mere koje bi i to rešile.

- Onaj ko nema pisani ugovor može da tuži zakupodavca i predvideli smo zakonom prekršajne mere za zakupodavca i na taj način zakupodavac bira između toga da bude kažnjen ili da ostvaruje prihod od iznajmljivanja stana na jedan legalan način - navodi Kozma.

Ekonomski novinar Mijat Lakićević poručuje da trenutno ne vidi rešenje kako bi predložena inicijativa mogla da se sprovede:

- Tu se zadire u ugovore koje ljudi sklapaju i teško ih je kontrolisati, čak i kad bi se takav propis doneo. Mislim da ga ne bi bilo teško izbeći, ali ovaj predlog govori o tome da Vlada ne vodi nikakvu socijalnu politiku.

Kontrolisana zakupnina i maksimalni iznos koji se obračunava na osnovu kvadrature stana i njegovim uslovima, lokaciji, energetskoj efikasnosti - primenjuje se godinama u mnogim evropskim gradovima.