Dr Slavica Plavšić piše za Direktno: Prerano i olako proglašavanje kraja epidemije koronavirusa je opasno

Sadašnja teza o mogućem skorom kraju pandemije, počela je 15. septembra kada je generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus na konferenciji za novinare saopštio optimističnu vest da se „nazire kraj pandemije koronavirusa”. Rekao je da „svet nikada nije bio u boljoj poziciji da okonča pandemiju virusa korona, jer je broj preminulih od posledica kovida19 početkom semptembra bio najmanji od marta 2020. godine“. Ipak je pozvao zemlje da i dalje nastave borbu protiv virusa, od koga je do sada zvanično u svetu preminulo više od 6,5 miliona ljudi.

- Još nismo tu, ali kraj se nazire – rekao je Tedros, ali je i naglasio da, kao i do sada, nije vreme za opuštanje.

Nekoliko dana kasnije američki predsednik Džozef Bajden je izjavio da je pandemija koronavirusa u Sjedinjenim Američkim Državama završena:

- Pandemija je gotova. Ako ste primetili, niko više ne nosi maske. Deluje da su svi dobro i mislim da se stvari menjaju.

Bajden je rekao da se situacija ubrzano popravlja, iako „i dalje postoji problem”. Statistike, međutim, pokazuju da u Americi od kovida u proseku umre više od 400 osoba dnevno, a zaraženo je oko dva miliona ljudi. U Americi je preminulo najviše osoba na svetu od posledica kovida 19, zatim u Brazilu i Indiji.

Američka stručna javnost je, najblaže rečeno, iznenađena ovom izjavom predsednika Bajdena i smatra je isključivo političkom.

- On nije kvalifikovan, nijedan političar nije kvalifikovan da proglasi kraj pandemije. Reč "pandemija" je naučni pojam - kažu zdravstveni stručnjaci u Americi.

Takođe smatraju da bi predsednikovu poruku građani mogli da protumače pogrešno kao znak da više ne treba da se čuvaju ili da prime nove vakcine, tim pre što zima tek dolazi. Ni epidemiolozi, ni vlada Amerike nisu zvanično proglasili kraj epidemije, jer se za to još nisu stekli uslovi, a Ministarstvo zdravlja je odlučilo da produži vanrednu situaciju u zdravstvu do januara 2023. godine (Rojters) Zvaničnik regulatornog tela Evropske unije za lekove (EMA) Stefen Tirstrap je potom izjavio "Mi u Evropi još smatramo da je pandemija u toku i važno je da se zemlje članice pripreme za nabavke novih vakcina, kojima bi se sprečilo dalje širenje ove bolesti u Evropi", čime je negirao izjavu predsednika SAD Bajdena.

Našem predsedniku je epidemija virusa korona odavno izvan fokusa. Sasvim logično, jer ne može da postigne sve sam i da pored tolikih domaćih i svetskih obaveza, razmišlja i o koroni. Dovoljno je što je razmišljao onda kada nas je na početku ubeđivao da od ujeda komarca umre više ljudi nego od virusa korona, zatim kada nas je plašio da će nam „groblja biti tesna” i držao danima zaključane.

Dovoljno je što je kupio vakcine koje posle ljudi nisu hteli da prime, što nam je napravio tri specijalne kovid bolnice u kojima nema ko da radi, itd. itd. Srbija zvanično ima novu-staru premijerku. A poznato je na koji se način ona borila i „izborila” protiv epidemije kao predsednica celokupnog Kriznog štaba. I njenog političkog i medicinskog dela. Rezultati su katastrofalni i Srbija je po stopi smrtnosti od kovida 19 među najlošijim zemljama u Evropi i svetu. Takođe, i po višku smrtnosti, po broju postkovid invalida i po drugim neslavnim rekordima.

Srbija nema vladu, nema institucije, nema ministra zdravlja... Nikog ko bi se ovim problemom ozbiljno bavio. Tj. ima, ali su svi u tehničkom mandatu. Krizni štab je nezvanično raspušten odavno. Nije se sastajao niti oglašavao već mesecima. Ali se, posle dužeg medijskog odsustva oglasio vodeći epimdemiolog dr Predrag Kon koji je u jednoj televiziskoj emisiji dao niz vrlo nejasnih i konfuznih izjava o mogućem kraju epidemije. Između ostalog je rekao da nema potrebe da Krizni štab više postoji niti da se sastaje. U ovoj njegovoj izjavi nije ništa sporno, niti netačno i potpuno se slažemo sa njegovom konstatacijom. Takođe je rekao da je "epidemija možda pri kraju, ali da to ne može da kaže javno jer su sledeće nedelje ključne.

Dr Kon je tada izjavio: "Prošlo je vreme donošenja mera. Sada mere kakve su bile ranije nemaju više nikakvog smisla, jer to nije ista bolest kakva je bila“.

Jedine protivepidemijske mere koje su zvanično važeće od marta ove godine su obavezno nošenje maski u zdravstvenim i ustanovama socijalne zaštite, zabrana poseta u bolnicama i izolacija pozitivnih osoba u trajanju od 7 dana, bez obaveze ponovnog testiranja.

Ovu izjavu dr Kona deo javnosti je protumačio tako da nikakva zaštita više nije potrebna, a u pojedinim zdravstvenim ustanovama došlo je do negodovanja od strane pacijenata i pojedinih zdravstvenih radnika zbog nošenja maski kao obaveznih. Ovakve i slicne izjave vodećeg člana Kriznog štaba, mogu samo da naprave konfuziju i dodatno ugroze pacijente koji su hospitalizovani u nekovid ustanovama, stare i osobe sa komorbiditetina kod kojih se zapravo najčešće i javlja kovid 19. Poznato je da se u specijalnim kovid bolnicama leči veliki broj pacijenata premeštenih iz nekovid bolnica, nekad i više nego onih koji se šalju iz kovid ambulanti.

Zbog ovih i sličnih izjava, povećava se opasnost da građani potpuno zaborave da epidemija još uvek traje i da nije isključena mogoćnost pojave novog zimskog talasa, kao i da se još više smanji ionako minimalno interesovanje za vakcinaciju novim vakcinama. Zbog toga se treba ograditi od ovakvih i sličnih izjava i apelovati na zdravstvene vlasti da, makar i ovaj minimum zvaničnih protivepidemijskih mera ostane na snazi. Ovakav apel upućuju i epidemiolozi iz Instituta Batut.

Kraj pandemije može da proglasi samo Svetska zdravstvena organizacija koja je proglasila i početak pandemije. Tačnije, Komitet SZO za primenu međunarodnog pravilnika treba da definiše kriterijume koji treba da budu ispunjeni da bi se proglasio kraj pandemije. S obzirom da se radi o novoj bolesti, kriterijumi za donošenje takve odluke, još nisu precizno definisani. Uglavnom, potrebno je da se proceni da kovid 19 ne predstavlja javnu zdravstvenu pretnju i opasnost od međunarodnog značaja. Ili da se kovid 19 više ne kvalifikuje kao globalna vanredna situacija i ne predstavlja globalnu zdravstvenu opasnost.

Pojedine zemlje, pa i SAD, mogu proglasiti kraj epidemije samo na svojoj teritoriji, takođe kada se za to stvore zakonom predviđene mogućnosti. Predhodne definicije koje su važile za proglašavanje kraja neke epidemije, a to su da prođe dupli period inkubacije za neku zaraznu bolest, što je najčešće bilo 28 dana, a da se ne pojavi nijedna novozaražena osoba, sada za kovid 19 ne važe, jer se radi o potpuno drugačijoj bolesti.

Kovid 19 neće nestati, neće se iskoreniti, već će postati endemska i sezonska bolest kao grip i očekuje se da će moći da se drži pod kontrolom primenom novih i boljih generacija vakcina. U našoj zemlji, početak epidemije kovida 19 proglasio je ministar zdravlja u martu 2020. godine u skladu sa Zakonom zaštite stanovništva od zaraznih bolesti. U skladu sa istim zakonom uz procenu epidemiološke situacije i uticaju na zdravlje ljudi i društva u celini, Institut za javno zdravlje dr Milan Jovanović Batut i Republička komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, kada se za to steknu zakonski uslovi može da predloži da ministar zdravlja proglasi prestanak epidemije.

Nažalost, nerealno je očekivati da će se tako nešto desiti pre proleća i zavisi pre svega od eventualne pojave novih sojeva virusa, što se, nadajmo se neće desiti, a da će nove vakcine biti dovoljno efikasne protiv sada cirkulišućih sojeva omikron BA. 4/5 i da će ih primiti što veći procenat stanovništva.

Epidemijska situacija je sada mnogo bolja nego što je bila pre oko mesec i po dana, u piku sedmog talasa i u pretodnim periodima. Ali, još uvek se na svakodnevnom nivou beleži broj novozaraženih od po nekoliko hiljada, veliki broj pregleda u kovid ambulantama, sporo se smanjuje broj hospitalizovanih pacijenata i onih koji su priključeni na respiratore. Svakodnevno zvanično umire po 7 do 14 osoba. Tokom ovog letnjeg talasa, od 1. juna do 30. septembra, od posledica kovid 19, preminulo je oko 1000 osoba.

Nažalost deluje da se Srbija kao zemlja navikla i „oguglala” na smrt. Osim demografa, broj smrtnih ishoda zanima samo još one koji su od kovida19 izgubili neku blisku osobu ili člana porodice.