Za koje smerove na fakultetima vlada najveća konkurencija

Univerzitet u Beogradu prošle godine upisalo je 10 odsto manje brucoša u odnosu na planirani broj mesta (od predviđenih 15.170 budžetskih i samofinansirajućih mesta, upisalo se 13.271 brucoša).

Najtraženiji studijski program u prošlogodišnjem upisnom roku bio je Psihologija na Filozofskom fakultetu. Tu je na jedno mestu konkurisalo 6,3 kandidata. Na drugom mestu je studijski program Informacioni sistemi i tehnologije na FON-u gde je na jedno mesto konkurisalo 3,89 kandidata, dok su na Integrisane studije stomatologije aplicirala 3,85 kandidata na jedno mesto.

Velika konkurencija bila je i za Informatiku - MTF (2,93), Logopediju - SEP (2,7), Medicinu (2,4), Arhitekturu (2,37), Softversko inženjerstvo- ETF (2,31), Farmaciju (2,28), Informacione tehnologije (2,18).

Sličan trend beleže i ostali univerziteti u Srbiji. To posebno zbrinjava jer u razvoju jedne zemlje "lokomotivu" predstavlja visoko obrazovan kadar.

U analizi Univerziteta u Beogradu istaknuto je i deset studijskih programa sa najvećim brojem bodova poslednjeg upisanog studenta na budžetu. Na programu Informacione tehnologije u mašinstvu (Mašinski fakultet) poslednji upisani student na budžetu imao je 86,52 boda. Na Logopediji 85,98 boda, Turizmologiji (Geografski fakultet) 85,96 boda. Slede Softversko inženjerstvo (82,78), Međunarodne studije- FPN (79,60), Informacioni sistemi i tehnologije - FON (78,32), Arhitektura - osnovne studije(78,32), Arhitektura - integrisane studije (77,50), Ekonomija, poslovno upravljanje i statistika (76,82) i Pravo (76,68).

Kada je reč o studijskim programima sa najvećim ukupnim prosečnim brojem poena na prvom mestu je Prehrambena tehnologija (91,81), a slede Biotehnički i informacioni inženjering (90,61), Fitomedicina (90,38), Primenjena kompjuterska fizika (89,17), Zaštita životne sredine u proizvodnji hrane (89,03), Logopedija (88,62), Agroekonomija (88,60), Zootehnika (87,65), Inženjerski menadžment (86,78) i Prostorno planiranje (85,86).

Manje studenata

Na Univerzitetu kažu da prethodnih nekoliko godina nisu uspeli da popune sva mesta, da je to trend na svim univerzitetima u Srbiji - državnim i privatnim.

Ono što posebno upada u oči je to da poslednjih nekoliko godina pojedini fakulteti nisu uspeli da popune ni budžetska mesta. Slobodnih budžetskih mesta na najstarijem univerzitetu u Srbiji, posle tri upisna kruga, ostalo je na Tehnološko-metalurškom fakultetu (96), Poljoprivrednom (150), Filološkom (147), Šumarskom (63), Matematičkom (69), Fizičkom (86) i Tehnološkom u Boru (130).

Poljoprivredni fakultet već nekoliko godina nije uspeo da popuni sva budžetska mesta. Očekuju da će ove godine upisati bar isti broj studenata kao i prošle. Organizovali su besplatnu pripremnu nastavu za kandidate koji se spremaju da polažu prijemni kod njih, a radili su promociju fakulteta u srednjim školama u Srbiji.

"Poslednjih pet godina upisujemo između 500 i 600 brucoša, a nekada je bilo i više od 1.000. Nekoliko je razloga koji su do toga doveli - demografija i smanjen broj učenika koji završavaju srednju školu, veći je broj privatnih fakulteta, veći je broj studijskih programa. Samo u Srbiji ima pet državnih poljoprivrednih fakulteta", kaže za Euronews Srbija Tamara Paunović, prodekan za nastavu na Poljoprivrednom fakultetu. 

Niko neće u nastavnike

Najviše mesta ostalo je na fakultetima koji imaju nastavničke smerove. Na Matematičkom fakultetu, na studijskom programu matematika, pre svega na modulu profesor matematike i računarstva ostalo je upražnjeno 67 budžetskih mesta. Dva budžetska mesta ostala su na studijskom programu astronomija i astrofizika.

Zoran Rakić, dekan Matematičkog fakulteta rekao je ranije za Euronews Srbija da je najviše budžetskih mesta ostalo na nastavničkom smeru. 

"Mislim da je plata glavni razlog jer ljudi više ne žele da predaju. Taj trend je počeo na Matematičkom fakultetu oko 2015. godine kada smo prilikom upisa imali 112 kandidata za profesorski smer. Svake sledeće godine taj broj se prepolovio. Sada smo došli na 10 do 20 mesta", kaže on. 

Rakić je dodao da je glavni problem smanjivanja broja studenata za zvanje profesora pojava IT kompanija koje traže mnogo kandidata. Tvrdi da su kod njih plate mnogo veće u odnosu na one u školama i na fakultetima. 

"Kod nas oni koji završe fakultet lako pronalaze posao i mogu da rade u raznim sektorima koji su dobro plaćeni. Od dvadesetak svetski najplaćenijih zanimanja, za šest ili sedam se školuje kod nas", naveo je on.

Prijava kandidata za polaganje prijemnog počinje biće od 22. do 25. juna. Polaganje prijemnog ispita zakazano je od 27. juna do 1. jula.