Patolog koji je izvršio OBDUKCIJU MERILIN MONRO PROGOVORIO POSLE 60 GODINA

 „Zar to nije Merilin Monro, legendarna lepotica koja je samo pre dva meseca pevala predsedniku rođendansku pesmu u Medison Skver Gardenu?“ pitao se u neverici. Ipak, slučaj je bio pravi, on je bio taj koji treba da ustanovi uzrok smrti najpoznatije žene Amerike.

U knjizi „LA Koroner“ autorke En Sun Čoi, Noguči danas, u 98. godini, konačno otkriva šta se zaista dogodilo sa Merilin, koji ga to detalji proganjaju i zašto ni sam do kraja nije siguran u zvaničan nalaz obdukcije - samoubistvo.

Dok je pažljivo iščitavao izveštaj, isticalo se: „Bela žena, plave oči, visina 163 cm, 52 kilograma. Na stočiću pored kreveta pronađene su brojne bočice lekova, uključujući praznu bočicu Nembutala, snažnih tableta za spavanje, i delimično praznu bočicu hloral hidrata, jakog sedativa.“
Merilin je pronađena naga, ležala je licem prema dole, a ruka joj je bila ispružena ka telefonu.

Iz izveštaja je saznao da je Merilin dva dana ranije dobila recept za Nembutal, kao i da je prethodnog dana razgovarala sa svojim psihijatrom i tada bila „veoma potištena“. „Sve je delovalo jednostavno“, priznaje Noguči. „Ali autopsija je morala da potvrdi uzrok smrti.“

Imali su gotovo isto godina - ona 36, on 35. „Osetio sam neku čudnu povezanost s njom na stolu“, priznaje. Započeo je pregled, tražeći svaku moguću ubodnu ranu u pregibima lakta, butini, među prstima na rukama i nogama. „Nigde nije bilo tragova igle.“ Pomerio joj je platinastu kosu, proverio teme glave - ni tu ništa. Okrenuo ju je na stomak i nastavio potragu po leđima - opet ništa.

„Započeo je poznati Y-zarez na grudima, otvorio stomak i creva, vizuelno nije bilo nikakvih ostataka pilula, što ga je iznenadilo, s obzirom na količinu lekova pored kreveta.“

Sve organe pažljivo je izvadio, izmerio i dokumentovao. Video je i ožiljak na stomaku, Merilin je godinu dana ranije operisala žučnu kesu. Uzeo je uzorke za toksikološku analizu: krv, urin, jetru, bubrege, želudac i creva. Asistent je potom zašio rez i prekrio Merilin čaršavom. Ostalo je samo da čekaju laboratorijske rezultate.

Noguči je bio uveren da je uzrok smrti jasan „Predoziranje tabletama za spavanje. Rutinsko samoubistvo“, smatrao je. Međutim, kada su stigli rezultati toksikologije, „upalila su se alarmna zvona u glavi“. Šef toksikološke službe, Rejmond Aberneti, pronašao je fatalne nivoe pentobarbitala i hloral hidrata u telu i smatrao da nema potrebe za dodatnim analizama želuca i organa.

„Osetio sam talas panike“, seća se Noguči. Znao je da će nedostatak ovih analiza postati ogroman problem, ali kao jedan od najnovijih članova tima nije imao moć da se suprotstavi šefu toksikologa. Ostao je nemoćan.

U međuvremenu, krenule su teorije zavere: Da li je CIA ubila Merilin? Da li su braća Kenedi umešani? Mafija?

Da bi utišao sve glasine, glavni patolog Teodor Kerpi sazvao je konferenciju za štampu: „Merilin Monro je digla ruku na sebe.“

Detaljno je izložio njen dosadašnji psihički život, višestruke depresije, nesanice, prethodne pokušaje samoubistva kada je na vreme zvala pomoć. „Ovoga puta, obrazac se ponovio, ali nije bilo nikoga da je spasi“, zaključio je Kerpi.

Trebalo je da tu bude kraj priče, ali sumnje nisu utihnule. Noguči je želeo da naknadno ispita sadržaj želuca i organe, ali toksikolog ih je već uništio. Bez tih analiza, nemoguće je potpuno isključiti mogućnost da je Merilin otrovana injekcijom, a ne tabletama. „Nisam mogao da izazovem svog šefa, niti glavnog patologa. Bio sam samo pripravnik“, priznaje Noguči.

Dugo ga je proganjalo pitanje zašto je baš njemu, najmlađem i najmanje iskusnom, poveren slučaj najpoznatije žene sveta? U kasnijim decenijama, Noguči je postao poznat kao glavni patolog Holivuda i radio na slučajevima Roberta Kenedija, Džona Belušija, Natali Vud, Šeron Tejt… ali 1962. bio je tek novajlija na probnom radu.

Pisac Džejms Paterson u knjizi „Poslednji dani Merilin Monro“ čak otvoreno sumnja u motive: „Neobično je što je upravo junior dobio ovaj slučaj, a ne iskusni glavni patolog.“

Nogučijeve sumnje nisu nestale ni nakon pola veka. Decenijama se plašio čak i da bi mogao biti osumnjičen za prikrivanje dokaza ili saučesništvo. Postao je toliko poznat da je bio inspiracija za seriju „Kvinzi ME“ sa Džekom Klugmanom.

„Noguči je bio harizmatičan, ali često haotičan i željan pažnje… njegov ego, želja da bude priznat od celog sveta, na kraju su ga koštali karijere“, piše Čoi. U dva navrata je ostao bez posla. Prvi put 1969, ali ga je povratio na sudu tvrdeći da je bio žrtva rasizma, a drugi put 1982. posle kontroverznog vođenja slučaja smrti Natali Vud, kada je vraćen na nižu poziciju, a penzionisao se tek 1999.

Danas, sa 98 godina, i dalje objavljuje naučne radove i nada se da će doživeti stoti rođendan.