Pelivan: Mesto u Beogradu koje prkosi vremenu - recepti stari skoro dva veka

Sve je počelo 1851. godine, kada je Mustafa Pelivanović, rvač iz Gore, odlučio da svoje snažne ruke upotrebi za mešanje šećera i mleka. Od tog trenutka, kada je otvorio prvu radnju kod Stambol kapije, započela je saga o „borcu“ koji je pobedio zaborav i postao zvanični dobavljač dvora Obrenovića.

Danas tu vatru tradicije održava šesta generacija porodice, a jednu od ključnih uloga u vođenju ove institucije ima Musab Al Šukeir. On, zajedno sa svojom braćom, na plećima nosi odgovornost tešku gotovo dva veka, ne doživljavajući Pelivan kao običnu porodičnu firmu, već kao živi legat koji pripada svim Beograđanima.

Musab često ističe da je odrastanje uz mirise orijentalnih poslastica oblikovalo njegov identitet i usadilo mu duboko poštovanje prema precima čije slike krase zidove radnje.

„Mi ne prodajemo samo sladoled, mi stvaramo uspomene. Često kažem da Pelivan nije moj, on pripada Beograđanima koji su ovde dolazili kao deca, a danas dovode svoje unuke. Mi smo samo čuvari tog plamena“, objašnjava Musab Al Šukeir, prisećajući se kako su on i njegova braća prohodali između džakova šećera, učeći da se poverenje mušterija ne kupuje marketingom, već decenijama doslednosti.

Jedinstvenost Pelivana leži u tome što je ostao veran starom zanatu u svetu koji juri za instant rešenjima. Ovde se sladoled i dalje priprema po recepturi koja nije zapisana u knjigama, već se prenosi iz ruke u ruku, kroz generacije porodice Al Šukeir. Musab ističe da tajna njihovog uspeha nije u tehnologiji, već u osećaju koji mašina nikada neće moći da zameni.

„Recept je tu, on je duh radnje, ali najvažniji sastojak je ljubav prema ovom poslu. Naša boza i sladoled imaju isti ukus kao i pre sto godina, jer nismo podlegli trendovima. Kada bi moj deda ili pradeda ušli u radnju, prepoznali bi isti kvalitet i isti trud koji su oni ulagali“, ponosno dodaje Musab, naglašavajući da se svakodnevno trudi da opravda prezime koje nosi.

U modernom enterijeru, koji ipak odiše toplinom starog Beograda, gosti se i dalje vraćaju ukusima koji spajaju Istok i Zapad. Dok se pije boza, taj starinski eliksir koji je gotovo iščezao sa gradskih ulica, ili se degustira čuveni sladoled, posetioci postaju deo neprekinutog niza koji povezuje nekadašnje kavaljere sa današnjim tinejdžerima. Musab podseća da u radnji rade ljudi koji su tu proveli čitav radni vek, postajući i sami deo porodice i čuvari autentičnog osmeha koji ide uz svaku porciju.

Pelivan stoji kao neuništivi svetionik na beogradskom asfaltu. Porodica Al Šukeir živi je dokaz da se identitet čuva kroz rad, poštenje i odbijanje da se prave prečice. Musabova vizija je jasna – ostati moderan, a nikada ne prodati dušu.

I dok god se u Bulevaru služi sladoled po Mustafinom receptu, Beograd će imati svoje utočište – mesto gde se istorija proba i upija kašičicom, polako i sa uživanjem.