RGZ "zaratio" sa javnom upravom i bankama: Ko je u pravu?

- Ovim postupanjem oni ne samo da ne poštuju zakon, nego i direktno maltretiraju građane. Pritom nanose im finansijsku štetu i guraju ih u birokratske lavirinte - piše u njihovom saopštenju.

U RGZ-u tvrde da je čak 61 odsto građana, koji su tokom jula došli u službe katastra, to uradilo isključivo zato što im je neka institucija tražila izvod.

- RGZ je primio i veliki broj žalbi i pritužbi građana putem info centra zbog ovakvog maltretiranja.

Oni dalje kažu da poseban problem predstavljaju banke. I dalje traže da građani sami pribave i donesu izvod iz katastra, iako imaju pristup bazi RGZ putem elektronske komunikacije. U mnogim slučajevima odbijaju da priznaju čak i pravo građanima da izaberu da li će izvod pribaviti preko javnog beležnika, geodetske organizacije ili posrednika u prometu nepokretnosti. U RGZ upozoravaju da je to jasno propisano zakonom i Uredbom vlade.

Forbes Srbija istraživao je da li javna uprava i banke zaista nezakonito zahtevaju od građana da donesu izvod. Zbog čega to rade?

Šta kaže zakon

Iako se to u saopštenju ne precizira, ovaj problem je definisan Zakonom o opštem upravnom postupku, a preciznije i kasnije donetom Uredbom Vlade. Naime, zakon pripisuje da je dužnost organa javne uprave da pribavlja podatke o kojima se vodi službena evidencija. Takođe, ako evidenciju vodi drugi organ, obavezan je da hitno zatraži podatke, a zamoljeni organ da besplatno ustupi podatke u roku od 15 dana. "Ako se traženi podaci mogu dobiti elektronskim putem zamoljeni organ ih dostavlja u najkraćem roku".

Sa druge strane, u katastru kažu da građani nemaju obavezu da sami pribavljaju overen list nepokretnosti. I da po zakonu to ne sme niko da im traži - ni državni organi, ni ustanove, ni preduzeća, ni opštine, ni advokati, banke, pravna ili fizička lica sa javnim ovlašćenjima.

Ako, pak, građanin sam želi da dobije štampanu verziju izvoda iz katastra, to može da pribavi preko notara, ovlašćenog geodete ili posrednika u prometu nekretnina i taj list koji oni izdaju ima istu pravnu snagu kao da je izdat u službi katastra.

Stručnjaci kažu da je ovo delimično tačno. Oni objašnjavaju da po pomenutom Zakonu o opštem upravnom postupku organi javne uprave u najširem smislu tumačenja imaju zakonsku obavezu da sami pribavljaju izvod i ne bi smeli da traže da građani to rade.

Da li banke krše zakon?

Ipak, na banke se ovaj zakon ne primenjuje jer one nisu organ javne uprave i nosioci javnih ovlašćenja. One, dakle, nisu u zakonskom prekršaju ukoliko izvod zahtevaju od građana.

To, ipak, ne znači da je ovo dobra praksa.

- Nije kršenje zakona, ali nije ni fer ponašanje. Banke ako to rade, one građane dovode u bespotreban finansijski trošak. Imaju pristup tim podacima i mogu doći do tih dokumenata na jednostavan i lak način. Ne bi trebalo da to zahtevaju od građana - objašnjava sagovornik.

Pogotovo ako je tačno da neke od njih zahtevaju i da overen list nepokretnosti bude izdat direktno od RGZ-a i ne priznaju onaj koji daje notar, geodeta ili posrednik u prometu nekretnina.

Problem je u nedorečenosti zakona, ali i u činjenici da je organu koji izdaje neki dokument zakonopisac ostavio rok od 15 dana, dok je za dokumenta u elektronskoj formi to "najkraći mogući rok".

Ipak, šta je najkraći mogući rok, to nije precizirano.

To u praksi znači da službe ili banke onda predlažu građanima da zbog brzine sami pribave list nepokretnosti direktno u katastru.

U Udruženju banaka Srbije, koje se RGZ obraćao zbog istog problema, kažu da je manji broj banaka tražio od klijenata da lično obezbede overen list iz baze RGZ-a.

Stalna ili privremena praksa

Drugim rečima, oni ne negiraju da pojedine banke imaju ovu praksu, ali to pravdaju sledećom rečenicom:

- Naglašavamo da je reč o praksi manjeg broja poslovnih banaka koja ima privremeni karakter. Trajaće samo u periodu dok postoje poteškoće u razmeni podataka između informacionog sistema Ministarstva pravde i RGZ-a, koje su izazvane hakerskim napadom.

U Udruženju banaka Srbije, tvrde, dakle da banke ovo koriste zbog trenutnih problema sa kojima se suočava informacioni sistem sudova. To utiče i na rad RGZ-a. I da će ta praksa prestati čim se ovaj problem reši.

Iz saopštenja RGZ-a, međutim, to se ne može tako tumačiti. Oni kažu da delovi javne uprave, ali i pojedine banke to koriste kao redovnu praksu, iako ne bi smeli. Prethodnih dana demantovali su i navode da RGZ ne radi već nekoliko nedelja i da je blokiran.