Proslava Uskrsa po Gregorijanskom kalendaru

Crkvena učenja kazuju da je Isus raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, dok se u nedelju zorom osetio snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao.

Na Uskrs je, prema verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Odatle je potekla u narodu uzrečica: „Neverni Toma“.

Prema odlukama Nikejskog sabora 325. godine, koje do danas poštuju sve pravoslavne crkve, Vaskrs treba slaviti u prvoj nedelji punog meseca posle prolećne ravnodnevice, ali obavezno posle jevrejske Pashe.

Vaskrs može biti u razmaku od 35 dana, najranije 4. aprila, a najkasnije 8. maja po julijanskom kalendaru. Po gregorijanskom kalendaru, to je period od 22. marta do 25. aprila. Zbog toga je Vaskrs pokretan praznik i praznuje se tri dana.

Rimokatolička crkva je taj princip napustila 1583. godine, uvela je određene modifikacije u odnosu na princip Nikejskog sabora, a to su prihvatile, tačnije nasledile, protestantske zajednice.

Za ovaj praznik vezuje se običaj darivanja jajima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života, što simboliše Isusov izlazak iz groba i ponovno rađanje. Prvo obojeno jaje, koje je po pravilu crvene boje, smatra se „čuvarkućom“, odnosno zaštitnikom kuće i zdravlja.