Danas je SVETI JOVAN ZLATOUSTI: OVO ne smete koristiti sve do ponoći - Ko prekine nit, presećiće sudbinu"

Sveti Jovan Zlatousti bio je carigradski patrijarh i jedan od tri Sveta jerarha. Autor je knjige „O sveštenstvu“, a zbog svojih retoričkih sposobnosti dobio je nadimak „Zlatousti“. Za života je, kaže predanje, bio omiljen među običnim narodom kome se rado obraćao i tumačio Sveto pismo.

Sveti Jovan Zlatousti u Srbiji se smatra jednim od najučenijih svetitelja, pa se veruje da se na ovaj dan “valja” uzeti neka draga knjiga i iz nje pročitati makar deo, za svoj duševni mir i svetiteljev blagoslov.

Ko je bio sveti Jovan Zlatousti

Rođen je u Antiohiji 354. god. Učeći grčku filozofiju Jovan se zgnuša na grčko neznaboštvo i usvoji veru hrišćansku kao jedinu i svecelu istinu. Primio je krštenje od Meletija, patrijarha Antiohijskog, po smrti roditelja zamonašio se i počeo se strogo podvizavati. Tada je napisao knjigu “O sveštenstvu”, a ubrzo su mu se javili i Sveti apostoli Jovan i Petar proričući mu veliku službu, veliku blagodat, ali i veliko stradanje.

Kada je trebalo da bude posvećen za sveštenika, anđeo božji se istovremeno javio i patrijarhu Flavijanu (posle Meletija) i samom Jovanu. A kada ga patrijarh rukopolagaše, videše svi bela svetla goluba nad glavom Jovanovom. Proslavljen zbog mudrosti, podviga i sile reči, Jovan je po želji cara Arkadija izabran za patrijarha Carigradskog.

„Slava Bogu za sve“

Napisao je naročiti čin svete liturgije, postideo jeretike, rastumačio Sveto pismo svojim zlatnim umom i jezikom i ostavio crkvi mnoge dragocene knjige svojih beseda. Zbog svega toga, narod ga je proslavio, a zavidljivci omrznuli, dok ga je carica dva puta poslala u izgnanstvo. U izgnanstvu je proveo tri godine, skončavši na Krstovdan 14. septembra 407. god. u mestu Komanu u Jermeniji.

Pred smrt su mu se opet javili Sveti apostoli Jovan i Petar, kao i Sveti mučenik Vasilisk (22. maja), u čijoj crkvi je primio poslednje pričešće.

“Slava Bogu za sve!” behu njegove poslednje reči, i s tim rečima duša se Zlatoustog prenese u Raj. Od Zlatoustovih moštiju, glava mu počiva u Uspenskom hramu u Moskvi, a telo u Vatikanu u Rimu.

Pored 26. novembra, 27. januara se obeležava prenos njegovih moštiju iz jermenskog sela Komana u Carigrad 438. godine.

Šta nikako ne smete raditi? 

Najstroža narodna zabrana: Ne smete u ruke uzeti ništa što ima nit!

U srpskoj tradiciji, dan Svetog Jovana Zlatoustog obavijen je jednom od najjačih narodnih zabrana. Na ovaj dan, sve do ponoći, ne sme se koristiti:

• igla za šivenje
• igla za pletenje
• konac
• razboj za tkanje
• bilo šta što može „prekinuti nit“
  Zašto je to važno? Prema starom predanju, ko 26. novembra prekine nit, simbolički prekida svoj životni tok. Verovalo se da se prekidanjem konca prekida i sreća, mir u domu, zdravlje ili blagostanje, pa su žene odlagale sve što ima veze sa tkanjem i šivenjem do sledećeg jutra.

Naši stari su govorili: „Na Zlatoustog ne diraj nit, da ne presečeš sudbinu.“

I dan-danas, mnoge domaćice, iz poštovanja prema tradiciji, ostavljaju sve igle i konce sa strane baš na ovaj dan.