Evropski sud za ljudska prava: Srbija druga po broju prijava

Sa 2,9 prijava na 10.000 stanovnika, što je više od petostrukog evropskog proseka, Srbija je druga na listi država sa najvećim brojem novih prijava, navodi se u danas objavljenom izveštaju.

Prva je Crna Gora sa 6,14 prijava na 10.000 stanovnika, a posle Srbije slede Bosna i Hercegovina (2,39), Severna Makedonija (1,90) i Hrvatska (1,73).

Novi godišnji izveštaj pokazao je da je Evropskom sudu za ljudska prava tokom 2021. podneto ukupno 44.250 novih prijava što je šest odsto više nego prethodne godine, a razlog tome je, navodi se, povećan broj aplikacija iz Poljske, Rusije, Turske i Grčke.

Zemlje članice Saveta Evrope sa najvećim brojem novo dodeljenih predmeta u 2021. godini bile su Turska (9.548), Rusija (9.432), Ukrajina (3.721), Rumunija (2.971) i Poljska (2.889).

Kada je reč o Srbiji, Sudu su tokom 2021. dodeljene 1.993 nove prijave, što je blagi porast u poređenju sa 1.836 novih prijava u 2020. godini, ali je i dalje manje od 2.106 novih prijava u 2019.

U odnosu na broj stanovnika, zemlje članice Saveta Evrope sa najmanje predmeta dodeljenih Sudu u 2021. godini su Ujedinjeno Kraljevstvo (0,03 prijave na 10.000 stanovnika), Nemačka (0,07), Irska (0,07), Francuska (0,11) i Danska (0,11).

Tokom 2021. godine porastao je i broj dodijeljenih predstavki na čekanju pred Sudom, za 13 odsto, sa 62.000 na 70.150.

Države sa najvećim brojem nerešenih predmeta su Rusija, Turska, Ukrajina, Rumunija i Italija. Srbija je na osmom mestu sa 1.800 nerešenih predmeta, što je 2,6 odsto svih nerešenih prijava.

Prema podacima iz izveštaja, tokom 2021. je za 38 odsto povećan i broj prijava koje su zvanično prenete državama članicama. Za Srbiju je nadležnima u 2021. upućeno 1.025 prijava, što je više nego dvostruko u odnosu na prethodnu godinu.

ECHR je 2021. odlučio o ukupno 36.092 zahteva u 2021. godini, što je smanjenje od osam odsto u poređenju sa 39.190 zahteva rešenih u 2020. godini. Od tog broja 3.131 molba (8,68 odsto) je odlučeno presudom, što je mnogo više nego prethodne godine. Ostale su proglašene neprihvatljivim ili brisane.

Za Srbiju je Evropski sud u 2021. doneo presude po 29 predstavki i proglasio neprihvatljivim ili izbrisao 1.933 predstavke.

U izveštaju se navode i podaci o slučajevima kršenja konvencije po predmetu i po zemlji i navodi da je ECHR 2021.doneo 1.105 presuda po 3.131 predstavci, što je najveći broj presuda. od 2011.

Države sa najvećim brojem presuda kojima je utvrđeno najmanje jedno kršenje su Rusija, Ukrajina, Rumunija, Turska i Republika Moldavija (48 od 68).

Najviše puta su prekršeni članovi konvencije koji se odnose na pravo na slobodu i bezbednost (306 presuda), zabranu mučenja i nehumanog ili ponižavajućeg postupanja (240), pravo na pravično suđenje (204), pravo na sloboda i bezbednost (208), pravo na delotvoran pravni lek (159) i pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života (148 presuda).

Za Srbiju je u 2021. Sud doneo 11 presuda po 29 predstavki (neke od predstavki su spojene i obuhvaćene jednom presudom), u osam presuda je utvrđena najmanje jedna povreda, u tri presude nije utvrđena povreda. Povrede su se odnosile na zabranu diskriminacije (tri od osam presuda), nedostatak efikasne istrage, pravo na slobodu i bezbednost, dužinu postupka i neizvršenje sudskih odluka.

Kada je reč o slučajevima kršenja konvencije po članovima i po državama od 1959. do 2021. u izveštaju se navodi da je u tom periodu ECHR doneo ukupno 24.511 presuda od kojih je 85 odsto utvrdilo najmanje jedno kršenje konvencije, a osam odsto nje utvrdilo kršenje.

Države sa najvećim brojem presuda kojima je u tim periodu utvrđeno kršenje su Turska, Rusija, Italija, Ukrajina i Rumunija.

Za Srbiju su od 1959. do 2021. donete 232 presude, od kojih je u 207 utvrđeno najmanje jedno kršenje. Najviše kršeno pravo je pravo na zabranu diskriminacije (82 presude), neizvršenje (75 presuda) i dužinu postupka (54 presude), navodi se u godipnjem iuveštaju ECHR.